Kanzas

Izvor: Wikipedia
Položaj Kanzasa

Kanzas je država na srednjem zapadu Sjedinjenih Američkih Država. Reč Kanzas (Kansas) potiče od siuske reči Kansa, što znači "ljudi južnog vetra".

Istorija[uredi - уреди]

Kanzas, kao deo Kupovine Luizijane, je aneksovan u SAD 1803. godine kao neorganizovana teritorija. Nakon toga, Kanzas je postao deo Teritorije Mizuri do 1821. godine.

Fort Levenvort je bio prvo evropsko naselje, nastao oko 1827. Putnici na putu do Jute, Kalifornije ili Oregona su koristili Kanzas kao usputno mesto za odmor i nabavku neophodnih stvari. 30.3.1855, "Border Ruffians" su napali Kanzas iz Mizurija tokom prvih izbora u ovoj teritoriji da bi nametnuli robovlasničku legislaturu.

Krvareći Kanzas (Bleeding Kansas) je bio serija sukoba od 1854. do 1856. oko pitanja robovlasništva i smatra se jednim od povoda Američkog građanskog rata.

Kanzas[1] je postao 34. država Unije 29.1.1861. godine. 19.2.1861. Kanzas je postao prva američka država koja je zabranila sva alkoholna pića.

21.8.1863. pro-južnjački Vilijam Kvantril je izvršio Kvantrilov napad na grad Lorens, ubijajući mnoge ljude i uništavajući sam grad.

Zakon i državno uređenje[uredi - уреди]

Glavni grad Kanzasa je Topika.

Najvišna izvršna vlast leži u guverneru države, trenutno Mark Parkinson iz Demokratske stranke, koji zamenjuje Katlin Sibilius, koja je dala ostavku radi mesta sekretara za zdravstvo u Obaminoj administraciji. Guverner se bira na svake četiri godine i ima prava na dva mandata. Trenutni mandat ističe u januaru 2011.

Zakonodovna vlast države leži u bikameralnom kongresu.

Trenutni delegati u američkom senatu su Sem Braunbek (Sam Brownback) i Pet Roberts (Pat Roberts). Kanzas ima četiri predstavnička mesta u donjem domu Amerike, a trenutni predstavnici su Džeri Moran (Jerry Moran), Džim Rajan (Jim Ryan), Denis Mur (Dennis Moore) i Tod Tajrt (Todd Tiahrt). Mur je jedini predstavnik iz Demokratske stranke, dok su svi ostali iz Republikanske stranke.

Kanzas ima reputaciju progresivne države sa puno originalnih zakonodavnih inicijativa. Kanzas je bio prva država koja je uvela kompenzaciju radnicima (1910). Gradski sistem uprave sa savetom i menadžerom je uveden u većini velikih kanzaških gradova nakon Prvog svetskog rata, dok su mnogi drugi gradovi i dalje funkcionisali u tradicionalnim sistemima, tada podložnim korupciji i uticaju organizovanog kriminala.

Kanzaške škole, kako privatne tako i državne, imaju standard koji je među najvećim u Americi. Kanzas je prva država u kojoj je prekinuta rasna segregacija u školama, nakon što je sudski spor Braun protiv Prosvetnog odbora u Topici zaustavio segregaciju u školama širom Amerike.

Od početka 1990, Kanzas se transformisao u društveno konzervativnu državu. Dekada je donela nove zabrane na abortus, koji je bio jedan od glavnih faktora koji je zamenio demokrate u državi republikancima. 2005. godine, Kanzas je ustavom zabranio brakove između osoba istog pola.

Geografija[uredi - уреди]

Kanzas se graniči s Nebraskom na severu, s Mizurijem na istoku, s Oklahomom na jugu i s Koloradom na zapadu. Geografski centar kontinentalne SAD se nalazi u okruga Smit u Kanzasu.

Država je podeljena na 105 okruga i 628 gradova.

Ekonomija[uredi - уреди]

2003. godine, ukupni bruto dohodak Kanzasa je bio oko 93 milijardi dolara. Dohodak po glavi stanovnika je bio $29.438. Poljoprivredna proizvodnja uključuje stoku, pšenicu, soju i kukuruz. Industrijska proizvodnja uključuje prevoznu opremu, komercijalne i privatne avione (kompanija Boeing je locirana u Vičiti), hemijske proizvode, mašineriju i gorivo.

Demografija[uredi - уреди]

2003. godine, stanovništvo kanzasa je brojalo 2.723.507 ljudi.

Rasa:

  • 83,1% belci
  • 7% hispanic (Iberijsko poluostrvo i Južna Amerika)
  • 5,7% crnci
  • 1,7% azijati
  • 0.9% indijanci
  • 2.1% mešana rasa

Veroispovest:

  • Hrišćani - 83%
    • Protenstanti - 60%
    • Rimo-katolici - 21%
    • Ostali hrišćani - 2%
  • Druge veroispovesti - 1%
  • Nereligiozni - 16%