Julija Meza

Izvor: Wikipedia

Julija Meza (rođena oko 170, umrla oko 226. godine) bila je kći Julija Basijana, sveštenika boga sunca Heliogabala, patrona grada Emese u Siriji, i baba rimskog cara Elegabala. Kao njena mlađa sestra, Julija Domna, Julija Meza je bila jedna od žena koja je uspela ostvariti najviše uticaja u čitavoj istoriji Rimskog carstva.

Položaj u carskoj porodici u vreme Septimija Severa i Elegabala[uredi - уреди]

Denar sa portretom Julije Meze

Julija Meza je bila udata za Julija Avita i imala je dve kćeri Juliju Mameu i Juliju Soemias. Svaka od njih je bila majka jednog rimskog cara. Kada je zet Septimije Sever postao car, Julija Meza je prešla u Rim da bi živela sa sestrom. Kada je Karakala, njen sestrić, bio ubijen, i kada je Julija Domna izvršila samoubistvo, Julija Meza se morala vratiti u Siriju. Novi car, Makrin, nije je proskribovao. Ipak, Julija Meza se uključila u zaveru protiv njega kako bi na presto došao jedan od njenih unuka, Elegabal, sin Julije Soemias. Da bi pripremila njegov carski položaj raširila je glas da je mladi Elegabal bio vanbračni Karakalin sin. Julija Meza i Julija Soemis su uspele u svojim namerama, ponajviše zbog niskog porekla Makrina, koji nije imao dobre političke veze u visokim senatorskim krugovima. Tako je Elegabal postao rimski car.

Uticaj na dvoru u vreme Elegabla[uredi - уреди]

U leto 219. godine Elegabal se u Rimu susreo sa svojom babom i majkom kojima je dugovao dolazak na presto. Tokom svoje mladosti više se intresovao za religiju nego za politiku i upravu, tako da je stvarnu vlast u Carstvu imala Julija Meza.

Kako bi nagradio podršku Julije Meze, Elegabal joj je odobrio titulu -{Augusta avia Augusti}- (carica, baba careva). Julija Meza je opominjala Elegabala da se mora više baviti poslovima Carstva i uprave, vojskom, ako želi sačuvati presto i glavu. No, kada je Elegabal krenuo potpuno pogrešnim putem, oženivši se vestlkom, Julija Meza je stala na stranu Aleksandra Severa, svog drugog unuka. Elegabal je bio prinuđen da usvoji Aleksandra Severa i uskoro je bio, 22. marta 222. godine ubijen, zajedno sa svojom majkom Julijom Soemis.

Odluka da se stavi na stranu Aleksandra Severa bila je odlična taktička i politička ali katastrofalna porodična: Julija Meza je tako doprinela smrti svoje kćeri i svog unuka.

Ocena ličnosti[uredi - уреди]

Julija Meza je umrla oko 226, i bila je odmah potom deifikovana. U istoriografiji (Herodijan, Dion Kasije, -{Historia Augusta}-) je uglavnom dobro ocenjena. Jedino Herodijan, verovatno sa pravom, ističe njeno častoljublje.

Eksterni linkovi[uredi - уреди]