Isak Sirin

Izvor: Wikipedia
Sveti Isak Sirin
Isaac the Syrian.jpg

Rođen oko 620, područje Katara
Preminuo oko 700, manastir Šabor
Poštuje se u Asirijska crkva istoka, Pravoslavna crkva
Praznik 28. januara po julijanskom, 10. februara po gregorijanskom kalendaru.
Sporno Katolička crkva ga smatra za nestorijanca.
Gloriole.svg Category:Sveci

Isaak Sirin (ili Isak Ninivski; oko 620; † oko 700) bio je arapski hrišćanski asketa, teolog i mistik iz 7. veka.

Sadržaj/Садржај

Život[uredi - уреди]

Isaak je rođen u arapskoj porodici, na području Katara, na zapadnoj obali persijskog zaliva.[1] Kao mlad, zajedno sa bratom je otišao u manastir svetog Matije (Mar Mataj) u Beit Katraji (današnji Kurdistan), gde se zamonašio.[2] Bio je pripadnik Asirske crkve Istoka, koju često nazivaju nestorijanskom.[3] Stekavši dobar glas u manastiru, privukao je pažnju katolikosa Đorđa I (660-680), koji je oko 670. godine posetio Beit Katraju i rukopoložio ga za episkopa grada Ninive na reci Tigar (u današnjem Iraku).[4]

Međutim, nakon samo pet meseci, Isaak je ostavio episkopstvo iz "razloga poznatih Bogu".[5] Prema crkvenom predanju, to se desilo nakon što su mu došla dva hrišćanina, zajmodavac i dužnik. Jedan je tražio da mu se odmah vrati dug, a drugi da mu se da još vremena. Međutim, zajmodavac je odgovorio: "Ako mi odmah ne vrati dug, predaću ga sudu". Isaak mu je na to rekao: "Jevanđelska zapovest ti nalaže da uopšte ne tražiš svoje od onoga koji ti je uzeo. Utoliko pre treba da pokažeš velikodušnost prema onome koji je obećao da će ti uskoro vratiti dug". Ovaj čovek je, pak, odgovorio: "Ostavi ti sada jevanđelsku zapovest". I više nije hteo ništa da čuje. Tada je episkop rekao u sebi: "Ako se oni ne povinuju jevanđelskim zapovestima gospodnjim, šta bih ja još ovde radio".[6] Ostavivši episkopstvo, povukao se u usamljeništvo na planinu Matut, u oblasti Huzistana (jugozapadni Iran), gde se posvetio sozercanju i mističkom istupanju, odnosno ekstazi.[7]

Pod stare dane, otišao je da živi u pustinjskom manastiru Raban Šabur.[8] Jeo je samo tri kriške hleba nedeljno, i malo povrća.[9] U manastiru je izučavao Sveto pismo i pisao o hrišćanskoj askezi i duhovnosti. Bog kao ljubav je centralna ideja njegove teologije. Božja ljubav je glavni razlog stvaranja sveta i pokretačka sila svega.[10] NJegova teologija sadrži i neoplatonske misli, koje je verovatno stekao iz studija Dionisija Areopagita. Napisao je mnoga dela, od kojih je do nas došlo oko stotinu beseda o duhovnom životu i podvižništvu, pisanih uglavnom iz sopstvenog iskustva. NJegove knjige su rano prevedene iz sirijskog na druge jezike (arapski, etiopski, grčki i latinski) i već vekovima su veoma uticajne u monaškim krugovima. Reči Isaka Sirina inspirisale su i časopis kalifornijskih monaha Smrt svetu iz 1990-ih godina.

Zbog silnog čitanja i pisanja oslepeo je pred kraj života. Umro je u dubokoj starosti u manastiru Šabor, gde je i sahranjen koncem VII veka. Srpska pravoslavna crkva slavi ga 28. januara po julijanskom, a 10. februara po gregorijanskom kalendaru.

Izreke[uredi - уреди]

"Bez udaljavanja od sveta niko ne može da se približi Bogu. Udaljavanjem ne nazivam preseljenje telom, već odstranjenje od svetskih dela. Vrlina udaljavanja od sveta se sastoji u tome da se um ne bavi svetom."

"Svet je opšte ime koje obuhvata ono što zovemo strastima. Kada hoćemo da imenujemo sve strasti zajedno, mi koristimo reč svet, a kada hoćemo da ih razlikujemo po vrstama, mi ih nazivamo strastima."

Stara freska Isaka Sirina

"Ono što se duboko spojilo sa tvojom dušom smatraj svojim imanjem ne samo u ovom veku."

"Kada na jednu stranu položiš sva ostala podvižnička dela, a na drugu ćutanje, naći ćeš da će ono pretegnuti na vagi."

"Smirenje i bez podviga mnoga pregrešenja čini oprostivim; a bez smirenja i podvizi su beskorisni, pa nam čak pripremaju mnogo toga lošeg."

"Smirenoumni se nikada ne zaustavlja da pogleda na skupove, na narodne zborove, na gužvu, metež i razuzdanost. On ne obraća pažnju na reči, besede, viku i rasejanost čula. On ne želi da ima mnogo niti da je neprestano u poslovima, već žudi za slobodnim vremenom, slobodnim od briga i pomisli. ... Stoga se smirenoumni čuva od svega prekomernog. Tako je on uvek u tišini, u pokoju, u miru, u skromnosti, u pobožnosti."

"Zaista je čist srcem onaj koji sve ljude vidi dobrima i kome niko ne izgleda nečist i oskrnavljen."

"Svetlost pokazuje stvarnost stvari i umnožava se i umanjuje se srazmerno s načinom života" (Podvižničke besede, beseda 18).

"Kao što senka sledi za telom, isto tako za smirenoumljem sledi milost Božja" (Beseda 19, str. 98)

"Približavajući se svojoj postelji reci: "Može biti da ćeš mi ove noći biti grob. I ne znam da li će na mene ove noći umesto privremenog sna naići večni budući san"."


Izvori[uredi - уреди]

Eksterni linkovi[uredi - уреди]