Hidrohloridna so

Izvor: Wikipedia

U hemiji, hidrohloridne soli (hidrohloridi) su soli koje se dobijaju iz reakcija hidrohloridne kiseline sa organskim bazama (najčešće aminima). Takođe su poznate i kao murijati, izvedeno iz drugog imena za hlorovodoničnu kiselinu: murijatna kiselina.

Naprimer, reakcija piridina (C5H5N) sa hlorovodoničnom kiselinom (HCl) daje piridin hidrohlorid (C5H5N·HCl). I pored toga što se ova vrsta prikazivanja formule često koristi za označavanje hidrohlorida, tačka često nepravilno implicira da su dva molekule labavo spojena jedan s drugom, dok je proizvod te reakcije je zapravo so C5H5NH+ Cl- sa hemijskim nazivom piridinil hlorid.[1][2]

Hidrohloridne soli se obično nazivaju koristeći ime baze od koje su nastale, dodajući nastavak hidrohlorid ili HCl.

Upotreba[uredi - уреди]

Pretvaranje nerastvornih amina u hidrohloride je uobičajen način da se oni učine rastvorljivim u vodi i kiselinama. To je naročito značajno za jedinjenja koja se koriste u proizvodnji lekova. Mnogi farmaceutski preparati se proizvode u vidu hidrohlorida što im daje mogućnost da se lako i brzo oslobode u probavnom sistemu. Telo najčešće apsorbuje hidrohloride u toku 15 do 30 minuta.

Reference[uredi - уреди]

  1. Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG. (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10 izd.). New York: McGraw-Hill. DOI:10.1036/0071422803. ISBN 0-07-135469-7. http://books.mcgraw-hill.com/medical/goodmanandgilman/. 
  2. Thomas L. Lemke, David A. Williams, ur. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6 izd.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0-7817-6879-9. http://www.lww.com/productTOC/?ISBN=978-0-7817-6879-5.