Hermafrodit (mitologija)

Izvor: Wikipedia
Metamorfoza Hermafrodita i Salmakide
(oko 1517)

Hermafrodit (grčki: Ἑρμαφρόδιτος - Hermaphróditos) je bio dete Afrodite i Hermesa. Bio je dvopolno stvorenje[1] sa ženskim grudima, dugačkom kosom i muškom građom. Afrodita je provela noć sa Hermesom, nakon što je on priznao da je voli, kad je bila uhvaćena u mrežu sa Aresom.

Hermafrodit je dobio ime kombinacijom imena oba roditelja.[2] Rodio se na maloazijskoj planini Idi (danas Turska).[1] Tamo su ga u pećinama negovale vodene nimfe - najade. Kada je napunio petnaest godina odlučio je da putuje i istražuje nepoznate zemlje.[2] Putujući negde po Likiji i Kariju, naišao je na reku u kojoj je živela nimfa Salmakida. Ona je, za razliku od ostalih nimfi volela da bere cveće, umesto da ide u lov. Čim je ugledala Hermafrodita, odmah se zaljubila u njega, ali ju je on odbio. Pomiriviši se sa tim, ona se okrenula i otišla. Malo posle toga, Hermafrodit pomislivši da je ostao sam, ušao je u vodu i počeo da pliva. Tada se Salmakida pojavila ponovo i potpuno ga obrlatila, pokušavajući da ga ljubi i grli, a što se on više opirao, to se ona više privijala uz njega i molila bogove da se njih dvoje više nikad ne razdvoje. Bogovoi su joj uslišili molbu i pretvorili Hermafrodita u dvopolno biće,[2] tako što se Salmakida upila u njegovo telo. Otada, svakog ko bi se okupao na tom izvoru snalazila bi ista sudbina.[3]

Na grčkim vaznama Hermafrodit se obično prikazuje kao krilata mlada osoba sa muškim i ženskim atributima: najčešće ženskim butinama, grudima, dugom kosom, i muškim genitalijama.[4]

Izvori[uredi - уреди]

  1. 1.0 1.1 Mali ilustrovna rečnik pojmova iz istorije religija (A—L) : „Androginija“, dr Aleksandar Loma, Beograd, Filozofski fakultet, april 2010, pristup 17.5.2013
  2. 2.0 2.1 2.2 ((en)) Greek Mythology Link: „Hermaphroditus“, Carlos Parada, pristup 17.5.2013
  3. Institut za književnost i umetnost, Učiteljski fakultet - Milan Rakić i moderno pesništvo „Rakićevi književni“ citati, Tanja Popović zbornik radova, Beograd, (2007), str. 144, ISBN 978-86-7095-119-8, format pdf, pristup 17.5.2013
  4. ((en)) Theoi Greek Mithology: „Hermaphroditos“, pristup 17.5.2013

Spoljašnje veze[uredi - уреди]