Golgijev aparat

Izvor: Wikipedia
kompleks Goldži
Shema položaja jedra, ER i kompleksa Goldži: 1 - jedro 2 - kompleks jedarne pore 3 - granulisani ER 4 - glatki ER 5 - ribozomi 6 - proteini 7 - transportna vezikula 8 - kompleks Goldži 9 - cis-strana kompleksa Goldži 10 - trans-strana kompleksa Goldži 11 - cisterne kompleksa Goldži
Shema položaja jedra, ER i kompleksa Goldži:

1 - jedro
2 - kompleks jedarne pore
3 - granulisani ER
4 - glatki ER
5 - ribozomi
6 - proteini
7 - transportna vezikula
8 - kompleks Goldži
9 - cis-strana kompleksa Goldži
10 - trans-strana kompleksa Goldži
11 - cisterne kompleksa Goldži


Karakteristike organele
prisutna u: eukariotskim ćelijama
broj u ćeliji: 1
oblik: diskoidalne cisterne i vezikule
membrane: 1 dvoslojna fosfolipidna membrana
funkcija: sazrevanje proteina i lipida, njihovo pakovanje u vezikule, usmeravanje vezikula

Obrazovanje proteina i lipida počinje u endoplazmatičnom retikulumu, ali se u njemu ne odigrava do kraja. Proteini svoju konačnu strukturu (kvaternernu) stiču u Goldžijevom aparatu (Goldžijevom kompleksu, oblasti), a isto važi i za lipide.

Sastoji se od niza spljoštenih, diskoidalnih kesica (cisterni), koje su međusobno skoro paralelno postavljene (kao naslagani tanjiri) i na krajevima su proširene. Od njih se odvajaju manje ili veće vezikule (mehurići) u kojima su proizvodi sinteze Goldžijevog aparata.

Materije sintetisane u endoplazmatičnom retikulumu dopremaju se transportnim vezikulama do Goldžijevog aparata gde se vrši njihovo sazrevanje, obeležavanje i sortiranje da bi se usmerili ka tačnom odredištu u ćeliji. Goldžijev aparat, dakle, upravlja kretanjem molekula u ćeliji. Iz endoplazmatičnog retikuluma u Goldžijev aparat dospevaju:

sekretorni proteini (oni koje će ćelija egzocitozom izbaciti u međućelijski prostor; npr. insulin u ćelijama pankreasa) pa je to sekretorna uloga ove organele;

• proteini i lipidi koji će biti poslati u ćelijsku membranu;

• proteini (enzimi) koji će obrazovati lizozome;

• u biljnim ćelijama u Goldžijevom aparatu se obavlja sinteza proizvoda koji su namenjeni vakuoli, ćelijskom zidu i plazma membrani.

Literatura:[uredi - уреди]

  • Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001
  • Grozdanović-Radovanović, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000
  • Pantić, R, V: Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, beograd, 1997
  • Diklić, Vukosava, Kosanović, Marija, Dukić, Smiljka, Nikoliš, Jovanka: Biologija sa humanom genetikom, Grafopan, Beograd, 2001
  • Petrović, N, Đorđe: Osnovi enzimologije, ZUNS, Beograd, 1998

Eksterni linkovi[uredi - уреди]