Endoplazmatski retikulum

Izvor: Wikipedia
endoplazmatični retikulum
Shema položaja jedra, ER i kompleksa Goldži: 1 - jedro 2 - kompleks jedarne pore 3 - granulisani ER 4 - glatki ER 5 - ribozomi 6 - proteini 7 - transportna vezikula 8 - kompleks Goldži 9 - cis-strana kompleksa Goldži 10 - trans-strana kompleksa Goldži 11 - cisterne kompleksa Goldži
Shema položaja jedra, ER i kompleksa Goldži:

1 - jedro
2 - kompleks jedarne pore
3 - granulisani ER
4 - glatki ER
5 - ribozomi
6 - proteini
7 - transportna vezikula
8 - kompleks Goldži
9 - cis-strana kompleksa Goldži
10 - trans-strana kompleksa Goldži

11 - cisterne kompleksa Goldži
Karakteristike organele
prisutna u: eukariotskim ćelijama
oblik: kompleks mrežasto isprepletanih cisterni
membrane: 1 dvoslojna fosfolipidna membrana
funkcija: sinteza proteina i lipida

Endoplazmatični retikulum (ER) je organela prisutna u svim eukariotskim ćelijama izgrađena od membrana koje ograničavaju unutrašnje prostore (cisterne) i pružaju se gotovo kroz čitavu ćeliju poput mreže (otuda i latinski naziv reticulum = mreža). Polovinu od ukupnih membrana u ćeliji čine membrane endoplazmatičnog retikuluma. Pruža se od jedra, od njegove spoljašnje membrane, pa kroz ćeliju do spoljašnje ćelijske membrane. Smatra se da jednim delom učestvuje i u obrazovanju spoljašnje jedrove membrane.

Krajem 19. veka prvi ga je zapazio francuski lekar Šarl Garnije i dao mu naziv ergastoplazma, koji se održao sve do polovine 20. veka.

Osnovna uloga ove organele je sinteza različitih materija i njihov transport kroz ćeliju . Materije koje su stvorene u endoplazmatičnom retikulumu (lipidi, proteini i dr.) pakuju se u male vezikule, nazvane transportne vezikule, i one se odvajaju od ER-a i kreću do svog cilja: do drugih organela ili do ćelijske membrane, gde se, ili u nju ugrađuju ili izbacuju u vanćelijsku sredinu.

Prema građi i ulozi razlikuju se dva oblika endoplazmatičnog retikuluma :

Granularni i agranularni ER, pored svih razlika, predstavljaju jedinstvenu celinu što se ogleda u neprekidnosti kako njihovih membrana tako i cisterni.

Zastupnjenost jedne ili druge vrste ER-a zavisi kako od vrste ćelije tako i od njene trenutne aktivnosti. Tako npr. u ćelijama koje vrše intenzivnu sintezu proteina prisutna je velika količina granularnog, dok u ćelijama koje sintetišu steroidne hormone preovladava količina agranularnog ER-a.

Literatura[uredi - уреди]

  • Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001
  • Grozdanović-Radovanović, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000
  • Pantić, R, V: Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, beograd, 1997
  • Diklić, Vukosava, Kosanović, Marija, Dukić, Smiljka, Nikoliš, Jovanka: Biologija sa humanom genetikom, Grafopan, Beograd, 2001
  • Petrović, N, Đorđe: Osnovi enzimologije, ZUNS, Beograd, 1998

Vanjske veze[uredi - уреди]