Gnajs

Izvor: Wikipedia
Gnajs

Gnajs je krupnozrna metamorfna stena sa slabo izraženom ili diskontinuiranom folijacijom[1].

Nastanak[uredi - уреди]

Nastaje metamorfozom pelita (glinom bogate sitnozrnaste sedimentne stene) ili granita, a kritična parageneza sastoji se od kvarca, plagioklasa, K-feldspata, muskovita i/ili biotita. Pored ovih, u sastavu se mogu naći još neki tipomorfni minerali koji ukazuju na uslove postanka, poput distena (kianit), hornblende, granata, staurolita, silmanita, kordijerita, andaluzita, itd.

Zavisno od načina nastanka ima različitu strukturu:

Granolepidoblastična struktura se odlikuje obilnijim prisustvom listastih minerala u odnosu na granoblastične, odnosno predstavlja prelaz između granoblastične i lepidoblastične strukture. Okcasta struktura se karakteriše prisustvom okaca-okruglastih ili sočivasto izduženih agregata ili minerala, raspoređenih u folijaciji ili škriljavosti stene najčešće opkoljeni sitnozrnim matriksom.

Rasprostranjenost i primena[uredi - уреди]

Gnajs je zastupljen na Jastrebcu, Juhoru, i drugim planinama u Srbiji. Pošto se pod uticajem atmosferilija brzo raspada, gnajs nije pogodan kao građevinski materijal.

Izvori[uredi - уреди]

  1. Geološka terminologija i nomenklatura IV petrologija, Beograd, 1975

Literatura[uredi - уреди]

  1. Đorđević V., Đorđević P., Milovanović D. 1991. Osnovi petrologije. Beograd: Nauka

Vidi još[uredi - уреди]


Geology stub.svg Nedovršeni članak Gnajs koji govori o geologiji je u začetku. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.