Germanizam

Germanizam je reč, izraz ili rečenička konstrukcija uzeta iz nemačkog ili nekog drugog germanskog jezika.

Primeri ovakvih reči su: malati umesto slikati, špacirati um. šetati, pegla um. glačalo, šporet um. štednjak, šrafciger um. odvijač (kao i još mnogi izrazi iz mehanike). Neki germanizmi su ušli u književni jezik: vaga (die Wage), ceh (die Zeche) itd.

Osim pojedinačnih reči tu su i sledeći obrti: soba za izdati pod kiriju (od nemačke konstrukcije zu + infinitiv); on je sebi dao načiniti par odela; deset godina star. Zatim doći k sebi (od nem. zu sich kommen) um. osvestiti se; bez da ja za to znam um. a da ja za to ne znam; bez da kažem (nem. ohne zu sagen) um. da ne kažem. Pominju se i primeri sa i bez vrednosti; pola tri um. dva i po, profesor na gimnaziji um. profesor gimnazije, kod prijema um. pri prijemu itd.

Neke srpskohrvatske reči su stvorene u duhu nemačkog jezika: izgledati (nem. aussehen) um. činiti se, dopasti se (nem. gefallen) um. svideti se, vodopad (nem. Wasserfall) um. slap i dr. Kurir.

Literatura

• Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja: Srpskohrvatski jezik, Interpres Beograd 1972.
• Kordić, Snježana (1991). „Germanizmi u osječkom govoru danas”. u: Andrijašević, Marin; Vrhovac, Yvonne ur. Prožimanje kultura i jezika. Zagreb: Hrvatsko društvo za primijenjenu lingvistiku. str. 89–97. OCLC 443222199. SSRN 3434569. CROSBI 447532. S2CID 64774247. Pristupljeno 2022-05-09.