Foklandski rat

Izvor: Wikipedia

Foklandski rat je vođen 1982. između Argentine i Ujedinjenog kraljevstva za prevlast oko Foklandskih ostrva. Ta su ostrva britanska kolonija ali Argentinci ih smatraju svojim posedom (Malvinska ostrva). Treba zapaziti da je to bio prvi rat koji je video aktivno učešće pomorskih snaga posle Drugog svetskog rata.

12. avgusta 1981. general Leopoldo Galtijeri postaje predsednik Argentine u vojnom udaru. Nova vladajuća vojna hunta započinje planove za okupaciju ostrva. Prva neprijateljstva počinju 19. marta 1982. kada se grupa argentinskih radnika iskrcava na ostrvo Južna Džordžija.

Rat[uredi - уреди]

2. aprila argentinske invazijske snage iskrcavaju se i osvajaju Foklande. Odmah idući dan britanski premijer, gospođa Margaret Tačer naređuje vojni odgovor za preuzimanje ostrva i UN prihvata rezoluciju 502. 5. aprila britanski vojni brodovi isplovljavaju iz luke Portsmut.

Argentinski avioni Miraž 1. maja napadaju britanske brodove koji se približavaju ostrvima dok Herjeri britanske mornarice bombarduju glavni grad ostrva Port Stenli. Događaj sa najviše poginulih dešava se dan posle kada britanska podmornica HMS Konkeror potapa argentinsku krstaricu General Belgrano. Tu gine više od 200 mornara. 7. maja UN ulazi u mirovne pregovore koji propadaju nekoliko dana kasnije. 21. maja prve britanske jedinice počinju iskrcavanje na ostrva i do kraja meseca dolaze na 40 km od Port Stenlija. Nakon stalnih britanskih bombardovanja i padobranskih desanata oko Port Stenlija poslednje argentinske snage predaju se 14. juna.

Foklandska ostrva vraćena su u britanske ruke. 1983. argentinska vojna vlada je srušena nakon protesta grupa za ljudska prava i veterana.

Vanjske veze[uredi - уреди]