Etidijum bromid

Izvor: Wikipedia
Etidijum bromid
Ethidium bromide.svg
Ethidium-bromide-from-monohydrate-xtal-1971-3D-balls-B.png
Ethidium-bromide-monohydrate-xtal-1971-3D-SF.png
IUPAC ime
Drugi nazivi 2,7-Diamino-10-etil-6-fenilfenantridinijum bromid, 2,7-Diamino-10-etil-9-fenilfenantridinijum bromid, 3,8-Diamino-1-etil-6-fenilfenantridinijum bromid, 5-Etil-6-fenil-fenantridin-3,8-diamin bromid, Etidijum bromid, Homidijum bromid, EtBr
Identifikacija
CAS registarski broj 1239-45-8 YesY
PubChem[1][2] 14710
ChemSpider[3] 14034 YesY
UNII 059NUO2Z1L YesY
EINECS broj 214-984-6
KEGG[4] C11161
ChEBI 4883
ChEMBL[5] CHEMBL284328 YesY
RTECS registarski broj toksičnosti SF7950000
ATCvet code QP51AX06
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C21H20BrN3
Molarna masa 394,294 g/mol
Agregatno stanje Ljubičasto-crvena čvrsta materija
Tačka topljenja

260 - 262 °C

Rastvorljivost u vodi ~ 40 g/l
Opasnost
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
4
0
 
R-oznake R25 R36/37/38 R46
S-oznake S22 S24/25 S26 S36/37/39 S45 S53
Tačka paljenja > 100 °C

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references
Apsorpcioni spectar etidijum bromida

Etidijum bromid je interkalirajući agens koji je ćesto koristi za fluorescentno obeležavanje (bojenje nukleinskih kiseline) u molekularno biološkim laboratorijama u tehnikama poput elektroforeze na gelu. On se često obeležava sa „EtBr“, mada se ta oznaka koristi i za bromoetan. Kad se izloži ultraljubičastom svetlu, on fluorescira sa narandžastom bojom, koja postaje skoro 20-puta jača nakon vezivanja za DNK. Pod imenom homidijum, on je u širokoj upotrebi od 1950-ih u veterini za lečenje tripanozomoze kod marve, bolesti koju uzrokuju tripanozomi.[6] Visoka učestalost otpornosti na antibiotike čini ovaj tretman nepraktičnim u nekim oblastima, gde se srodni izometamidijum hlorid takođe koristi. Etidijum bromid može da bude mutagen, karcinogen ili teratogen, mada to zavisi od organizma i okolnosti.

Reference[uredi - уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). "Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG". Yeast 17 (1): 48–55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). "ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery". Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100–7. doi:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. Stevenson P, Sones KR, Gicheru MM, Mwangi EK. (1995). "Comparison of isometamidium chloride and homidium bromide as prophylactic drugs for trypanosomiasis in cattle at Nguruman, Kenya.". Acta Trop. 59 (2): 257–258. doi:10.1016/0001-706X(94)00080-K. PMID 7676909. 

Literatura[uredi - уреди]

Vidi još[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]