Emocionalna inteligencija

Izvor: Wikipedia

Emocionalnu inteligenciju predstavlja sklop više sposobnosti — sposobnost samorazumevanja, samokontrole, samouverenost i sposobnost empatije. Emocionalna inteligencija nije suprotna, već samo različita, komplementarna sposobnost u odnosu na racionalnu inteligenciju. Hauard Gardner (eng. Howard Gardner) je prvi pomenuo da postoji sedam različitih vrsta inteligencije, a da je emocionalna inteligencija jedna od njih.

Sadržaj/Садржај

Pojam[uredi - уреди]

Pojam emocionalne inteligencije obradio je Danijel Golman (eng. Daniel Goleman) u knjizi „Emocionalna inteligencija“, objavljenoj 1994.

Prema Golmanu, model emocionalne inteligencije se sastoji od nekoliko bitnih komponenata:

  1. Samosvest – sposobnost „čitanja“ sopstvenih emocija i shvatanje kakav uticaj imaju na okolinu
  2. Donošenje odluka – proučavanje sopstvenih postupaka i poznavanje posledica
  3. Upravljanje osećanjima – spoznavanje šta je podloga osećanja
  4. Prevazilaženje stresa – naučiti opuštati se i razumeti važnost opuštanja
  5. Empatija – razumevanje tuđih osećanja i uvažavanje različitosti mišljenja
  6. Komunikacija – razgovarati o osećanjima sa razumevanjem i biti dobar slušalac
  7. Samootkrivanje – razumevanje potrebe za otvorenošću i poverenjem, naučiti kada i kako govoriti o svojim osećanjima
  8. Pronicljivost – prepoznavanje obrazaca u ličnom i životu drugih ljudi
  9. Samoprihvatanje – umeti prihvatiti svoje mane, umeti ceniti svoje vrline
  10. Lična odgovornost – preuzeti odgovornost i umeti prepoznati posledice ličnih odluka i reagovanja
  11. Samopouzdanje – umeti izložiti svoje brige i osećanja bez ljutnje i pasivnosti
  12. Grupna dinamika – spoznati kada pratiti, a kada voditi
  13. Rešenje konflikta – model „pobediti/osvojiti“ pri pregovaračkom kompromisu

Koncept[uredi - уреди]

Iako mnogi koncepti inteligencije tek prolaze naučnu potvrdu a instrumenti proveru pouzdanosti, ne možemo a da ne primetimo da su nova istraživanja u oblasti inteligencije unela svežinu i inteligenciju ponovo vratila u žižu interesovanja naučne i nenaučne javnosti. Pojam emocionalna inteligencija pojavljuje se, početkom 90-ih godina prošlog veka, a po prvi put su ga uveli u svojim radovima autori Peter Salovey sa Univerziteta Jejl i John D. Mayer sa Univerziteta Nju Hempšir. Oni su u skladu sa naučnom metodologijom postepeno i temeljno razvijali modele i instrumente za procenu emocionalne inteligencije. Mayer, Salovey i Caruso doprineli su da se koncept emocionalne inteligencije u velikoj meri razvije i naučno potvrdi. U tu svrhu su kreirani testovi s potrebnim metrijskim karakteristikama inicirajući mnogobrojna istraživanja širom sveta. Neki autori upotrebljavaju i druge termine kada govore o istom sklopu veština i sposobnosti, stoga u literaturi susrećemo pojmove kao: emocionalni kvocijent (Goleman, 78), emocionalna pismenost i emocionalna kompetentnost (Dulewic i Higgs, 56).

Emocionalnu inteligenciju su definisali kao „sposobnost praćenja i razlikovanja sopstvenih i tuđih osećaja i emocija, i korišćenja tih informacija kao vodiča za mišljanje i ponašanje“ (Salovey i Mayer, 203). Sami autori smatraju da ova definicija naglašava samo opažanje i regulaciju emocija, te da je ispustila razmišljanje o osećanjima. Isti autori stoga predlažu revidiranu definiciju, prema kojoj „emocionalna inteligencija uključuje sposobnosti brzog zapažanja procene i izražavanja emocija; sposobnost uviđanja i generisanja osećanja koja olakšavaju mišljenje; sposobnosti razumevanja emocija i znanje o emocijama; i sposobnost regulisanja emocija u svrhu promocije emocionalnog i intelektualnog razvoja“ (Salovey i Mayer, 204). U sažetijem vidu, tri autora emocionalnu inteligenciju definišu kao sposobnost opažanja, asimilacije, razumevanja i upravljanja emocijama (Mayer, Caruso i Salovey, 139). Navedene sposobnosti poređane su prema složenosti psihičkih procesa koje uključuju od jednostavnijih (zapažanje i izražavanje emocija) do složenih (svesnost, refleksivnost i regulacija emocija).

Ukratko definisana, emocionalna inteligencija je sposobnost da se opaze emocije, da im se priđe i da se izazovu, kako bi pomogle procesu mišljenja. U biti, emocionalna inteligencija opisuje sposobnost da se efikasno održava veza između emocija i mišljenja, da se upotrebe emocije kako bi se olakšalo rasuđivanje i da se inteligentno rasuđuje o emocijama (Salovey i Mayer, 203). George (74) dalje navodi da se emocionalna inteligencija usredsređuje na meru u kojoj kognitivne sposobnosti pojedinca dobijaju informacije od emocija i na meru u kojoj se upravlja emocijama (Buontempo, 29). Prema Golemanu emocionalnu inteligenciju čine nekognitivne sposobnosti, kompetencije i veštine koje utiču na sposobnost osobe da se nosi sa zahtevima i pritiscima okoline. Emocionalna inteligencija se delom stiče genetskim nasleđem, ali značajnim delom procesom učenja.

Literatura[uredi - уреди]

  • Goleman, Daniel (1996). Emotional Intelligence: Why It Can Matter More Than IQ. Bantam Books. ISBN 978-0-553-38371-3. 

Vidi još[uredi - уреди]