Добрић (Шабац)
Za ostale upotrebe, v. Добрић (razvrstavanje).
| Добрић | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Мачвански |
| Општина | Шабац |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  1044
|
| Положај | |
| Координате | 44°42′04″N 19°34′32″E / 44.701166°N 19.5755°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 90 m |
  Добрић Добрић (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 15235 |
| Позивни број | 015 |
| Регистарска ознака | ŠA |
Координате: 44° 42′ 04" СГШ, 19° 34′ 32" ИГД
Добрић је насеље у Србији у општини Шабац у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 1044 становника.
Добрић - село под гором, Село Добрић кап воде у рекама Србије само су неки од назива књига о овом селу, на граници брежуљкасте Поцерине и равне Мачве, на надморској висини од 94 до 155 метара, сконцентрисаном на левој и десној страни пута Шабац- Радовашница- планина Цер.
У истроијским документима село се помиње први пут 1521. године.
Данашње село Добрић, према документима Историјског архива у Шапцу (в. Шабац у прошлости, "Историјски архив", Шабац 1970., стр,190.) спомиње се од године 1528., као средње влашко насеље, када је бројало 16 кућа... После 1533, а пре 1548. године село се разгранало, и разделило на два села: на Доњи Добрић и Горњи Добрић (Исто. стр. 235.. Први је бројао 19, а други 20 кућа.
Село је карактерисао развој разноврсне привреде - виноградарство, ратарство, сточарство...
О постанку села, у Летопису сеоске цркве записано је, а тако и предање говори, да су се у старо време у село доселила два брата Добросав и Богосав. Они су неколико година живели заједно, па се Богосав одсели мало даље од Добросава. По имену Богосава прозове се друго село - Богосавац, а по имену Добросава прозове се село Добрић. Та имена села су и до данас сачувана.
Желећи да се Србија што више насели, кнез Милош Обреновић је преко свог најмлађег брата Јеврема, господара Шапца (1816-1831) и Шабачке нахије, наредио Марку Штитарцу, кнезу од Мачве и Поцерине да прима све који долазе из крајева под Турцима, да их узима у своју заштиту и насељава у Поцерини. Тако је Добрић постао стециште свих оних који су морали од некога да се склањају, а Марко Штитарац их је узимао за своје пандуре. Под командом Марка Штитарца село се насељавало у шорове који и данас постоје.
Најаутентичнији запис о селу налази се у Летопису цркве Добрић-ске (изграђена 1827. године на темељима две раније спаљене цркве брвнаре од којих је прва саграђена 1651. године). Овај Летопис је започео веома образовани Добрић-ски парох Добривоје Мандић (завршио је богословско-учитељску школу и филозофски факултет) када је рукоположен 1926. године.
Летопис је у оригиналу пренет у монографији „Село Добрић - кап воде у рекама Србије“ (2007), аутора проф. др Слободана И. Марковић пореклом из овог села.
Школа у селу је почела са радом 1825. године и била средишна школа за седам околних села: Маове, Метковић, Грушић, Цуљковић, Радовашница, Липолист и Богосавац. Школа је најпре радила у црквеној кући, касније у згради бивше општинске суднице до изградње школе у средини села.
Први учитељи у Добрићу нису били за то школовани људи ни професионалци, већ калуђери и раскалуђери, занатлије и ислужени подофицири из Срема. Године 1899., учитељ Јован Вуксановић ударио је темељ школе у средини села. Градња је трајала 11 година, па је школска зграда завршена 1900. године. Школа је имала две простране учионице и једну канцеларију.
Године 1947., сазидана је садашња осмогодишња окружна школа, а зидали су је мештани и немачки заробљеници.
Године 1912., мештани су основали Народну књижницу која је у то време бројала 38 чланова. Исте године основали су и певачко друштво „Поцерац" Исте године у селу је основан фудбалски клуб „Будућност“. Фудбалски клуб је најбоље резултате остварио седамдесетих година двадесетога века. Паралелно са фудбалом у селу су се развијале и друге спортске дисциплине - вишебој, рвање итд.. Највише такмичарске резултате остварили су мештани у вишебоју, а у клупским такмичењима рвачки клуб „Младост“.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Добрић живи 962 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,1 година (40,0 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 369 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.142 | 94,77% | ||
| Роми | 35 | 2,90% | ||
| Хрвати | 12 | 0,99% | ||
| Југословени | 1 | 0,08% | ||
| непознато | 10 | 0,82% | ||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 4 | ||
| 80+ | 9 | 14 | ||
| 75-79 | 13 | 30 | ||
| 70-74 | 42 | 37 | ||
| 65-69 | 41 | 36 | ||
| 60-64 | 36 | 35 | ||
| 55-59 | 32 | 35 | ||
| 50-54 | 45 | 47 | ||
| 45-49 | 50 | 47 | ||
| 40-44 | 34 | 30 | ||
| 35-39 | 59 | 39 | ||
| 30-34 | 40 | 36 | ||
| 25-29 | 49 | 35 | ||
| 20-24 | 28 | 29 | ||
| 15-19 | 38 | 48 | ||
| 10-14 | 42 | 29 | ||
| 5-9 | 41 | 27 | ||
| 0-4 | 21 | 26 | ||
| просек | 40.0 | 42.2 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 517 | 173 | 294 | 33 | 15 | 2 |
| Женски | 502 | 101 | 294 | 94 | 11 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 347 | 238 | - | - | 28 | 3 | 11 | 13 | 2 | 14 |
| Женски | 179 | 132 | - | - | 9 | - | - | 11 | 2 | 2 |
| Оба | 526 | 370 | - | - | 37 | 3 | 11 | 24 | 4 | 16 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 1 | 5 | 2 | 5 | 5 | - | - | 19 | |
| Женски | 2 | 1 | 2 | 8 | 7 | 3 | - | - | - | |
| Оба | 3 | 2 | 7 | 10 | 12 | 8 | - | - | 19 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
