Direkcionalnost (molekularna biologija)

Izvor: Wikipedia
Furanozni molekul sa atomima ugljenika označenim koristeći standardnu notaciju. DNK i RNK se sintetišu u 5' ka 3' smeru.

Direkcionalnost u molekularnoj biologiji i biohemiji je hemijska orijentacije jednolančane nukleinske kiseline. Hemijska konvencija imenovanja atoma ugljenika u nukleotidnom šećernom prstenu numerički daje 5′-kraj i 3′-kraj.[1][2] Relativne pozicije struktura duž lanca nukleinske kiseline, uključujući gene i razna mesta vezivanja proteina, je obično navode kao ispred (ka 5′-kraju) ili iza (ka 3′-kraju).

Konvencija imenovanja je važna zato što se nukleinske kiseline mogu sintetisati in vivo jedino u 5′-ka-3′ smeru. Polimeraze koje se koriste za formiranje novih lanaca moraju da dodaju nove nukleotide na 3′-hidroksilnu (-OH) grupu formirajući fosfodiestarsku vezu. Po konvenciji, jednolančane DNK i RNK sekvence se pišu u 5′-ka-3′ smeru.

Reference[uredi - уреди]

  1. Bruce Alberts, Alexander Johnson, Julian Lewis, Martin Raff, Keith Roberts, Peter Walter (2002). Molecular Biology of the Cell. New York: Garlard Science. ISBN 0-8153-3218-1. http://www.garlandscience.com/textbooks/0815332181.asp. 
  2. Harvey Lodish, Arnold Berk, Paul Matsudaira and Chris A. Kaiser (2004). Molecular Cell Biology (5th izd.). New York: W.H. Freeman and Company. ISBN 0-7167-4366-3. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди]