Dildo

Izvor: Wikipedia
Disambig.svg Za ostala značenja v. Dildo (razvrstavanje).
Silikonski dildo od 18 cm.

Dildo (en. dildo) je sekusalna „igračka“, najčešće falusoidnog oblika, namenjeno za pojačanje seksualnog užitka tokom masturbacije ili seksualnog odnosa.

Opis[uredi - уреди]

Dildoi se proizvode u različitim veličinama i mogu se podeliti na analne i vaginalne, ali postoje određene nesuglasice oko toga šta razlikuje dildo od sličnih seksualnih pomagala. U opštoj upotrebi je definicija po kojoj je dildo nevibrirajući uređaj, koji oblikom i veličinom podseća na penis. Prema nekim stanovištima, ovom definicijom moguće je obuhvatiti i vibratore, [1] dok je po drugim stanovištima iz nje potrebno izuzeti razna ortopedska pomagala koja se često nazivaju i "produžecima". Pojedine definicije dilda obuhvataju i različita pomagala nalik na penis, koja su očigledno namenjena vaginalnoj penetraciji ali po svojim dimenzijama odstupaju od standardne veličine penisa, a ponekad se u definiciju ubrajaju i tzv. "analni čepovi" koji su namenjeni isključivo analnoj penetraciji.

Etimologija[uredi - уреди]

Reč dildo je naziv za falusoidni drveni klin koji se koristio za pričvršćivanje vesla na malim čamcima. Klin, koji se ubacuje u rupe na oba boka čamca je oblikom veoma sličan savremenim seksualnim pomagalima. Najverovatnije je dildo dobio ime upravo po ovom objektu po kojem je ime dobio i gradić Dildo kao i obližnje ostvro Dildo blizu Nufaundlenda u Kanadi. Drugi izvori tvrde da je naziv dildo nastao kao iskvaren izgovor italijanske reči "diletto" (tj. "za zadovoljavanje").[2] Izraz se prvi put pojavio u pisanom engleskom jeziku 1616. kada je štampana drama Bena Džonsona pod nazivom "Alhemičar" napisana 1610. Vilijem Šekspir je ovaj izraz upotrebio u svom komadu "Zimska priča" iz 1610. ali štampanom tek 1623. Fraza "Dil Doul", koja se odnosila na muški polni organ prvi put je upotrebljena u narodnoj baladi iz 17. veka, pod nazivom "Sluškinja kuka za Dil Doulom".[3] Ova pesma je jedna od mnogih koje su se našle u biblioteci Semjuela Pepisa, a izraz "doul", koji se zadržao do danas u upotrebi, na modernom Farsiju znači "dečački penis". "Senjor Dildo" je čuvena poema iz 17. veka čiji je autor ozloglašeni libertini Džon Vilimot, drugi Erl od Ročestera.

Oslibos je klasični izraz za dildo, nastao od grčke reči ολισβος; godemiš je dildo u obliku penisa sa skrutumom. U nekim modernim jezicima izrazi koji se koriste za imenovanje dilda mogu biti veoma maštoviti, kreativni ili diskretni, kao što je ruski izraz (Falloimitator, u bukvalnom prevodu "falusni imitator"), na španskom jeziku (Consolador, u prevodu "utešitelj") ili na velškom (cala goeg, u prevodu "lažni penis").

Istorija[uredi - уреди]

Dildoi su u različitim oblicima bili prisutni u društvu kroz istoriju. Artefakti iz mlađeg paleolita, koji su prethodno bili opisivani kao palice, najverovatnije su korišćeni kao seksualna pomagala.[4] Ipak, izgleda da postoji oklevanje među arheolozima da ove artefakte okarakterišu kao seksualna pomagala, kao što je to jedan arheolog i izrekao: "Ako imamo u vidu veličinu, oblik i u pojedinim slučajevima eksplicitni simbolizam palica iz ledenog doba, bilo bi neiskreno izbeći najočigledniju i najtačniju interpretaciju. Međutim, ona je izbegnuta." U istorijskoj i etnografskoj literaturi postoje mnoge reference koje se odnose na dildoe. Haberland,[5] npr. u svom delu ilustruje jednoglave i dvoglave drvene dildoe, s kraja 19. veka poreklom sa Zanzibara.

Najstariji poznati dildo u svetu je glineni falus, dugačak 20 cm iz mlađeg paleolita, star preko 30.000 godina, otkriven u Hol Fels pećini blizu Ulma u Nemačkoj. Nalazi arheologa takođe su potvrdili da su i drevni Egipćani koristili dildoe još pre 2.500 godina. Ova seksualna pomagala koristili su i stari Grci. Arheolozi su pronašli vazu iz 5. veka pne. na kojoj je naslikana žena koja koristi dildo.

Prvi dildoi su bili napravljeni od kamena, katrana, drveta i drugih materijala koji su se mogli oblikovati u penis i koji su bili dovoljno čvrsti da bi se od njih mogla napraviti penetrativna seksualna pomagala. Kineske žene su u 15. veku koristile dildoe napravljene od lakiranog drveta sa neravnom površinom. Sa otkrićem novih materijala postalo je moguće proizvoditi dildoe svih oblika, veličina, boje i tekstura.[6]

Materijali[uredi - уреди]

Gumeni dildoi koji su obično u sebi imali čeličnu oprugu koja ih je činila čvršćim, pojavili su se na tržištu tokom četrtesdetih godina 20. veka. Ovakvi dildoi su bili relativno opasni jer bi osobu koja ih koristi, u slučaju pucanja gume mogla ozbiljno da povredi čelična opruga.

Gumene dildoe ubrzo su zamenili silikonski i PVC dildoi sa mekanim PVC punjenjem. Ovi modeli su, zbog svoje pristupačne cene, najpopularniji na tržištu.

PVC i dildoi od žele gume predstavljaju potencijalnu opasnost za korisnika zbog supstance "Ftalates" koja se dodaje plastici kako bi je omekšala, a koja se koristi i u proizvodnji nakita, plastičnih pakovanja za prehrambene proizvode i igračaka od meke gume. Ova supstanca je dovedena u vezu sa zdravstvenim problemima koji sa posledicu imaju pojavu raka i nepravilan razvoj fetusa. Proizvodi napravljeni od PVC-a i žele gume ne mogu se sterilizovati. Zbog toga proizvođači preporučuju korišćenje kondoma prilikom njihove upotrebe ukoliko ih korisnik deli sa drugom osobom.

Tokom devedesetih godina 20. veka postali su popularni dildoi od silikonske gume, koji su, zbog svoje pristupačne cene i dalje najzastupljeniji na tržištu. Oni se lako čiste i nemaju plastičnu aromu kao PVC dildoi. Kada su se pojavili na tržištu bili su skupi, ali je njihova cena vremenom postala pristupačna. Silikon dobro prihvata telesnu toplotu i odlično prenosi vibracije. Silikon je takođe veoma otporan materijal (za razliku od jeftine žele gume koja je najzastupljenija u proizvodnji dildoa) i može se lako sterlizovati prokuvavanjem ili izbeljivačem.

Visoko kvalitetni čeličn dildoi su veoma popularni na BDSM sceni. Neki korisnici ih vole zbog njihove tvrdoće, krutosti, dugotrajnosti, električnog stimulansa i malog otpora, naročito kada se koristi u kombinaciji sa nekim od lubrikanata. Njihova težina čini ih idealnim za izvođenje vežbi kojima se jačaju vaginalni mišići. Čelični dildo se može hladiti ili zagrevati u vodu, a ovako postignuta temperaturna razlika u odnosu na temperaturu tela izaziva dodatne nadražaje. Ovakvi dildoi takođe dobro primaju telesnu temperaturu, a s obzirom na njihovu glatku neporoznu površinu, mogu se bez problema sterilizovati prokuvavanjem ili u autoklavu.

Stakleni dildoi imaju slične karakteristike kao čelični. Prave se od punog stakla i to najčešće od Pireksa ili borosilikatnog stakla, što uglavnom zavisi od proizvođača. Kao i čelični, stakleni dildoi mogu se zbog svoje čvrstoće mogu koristiti za bolju stimulaciju G-tačke kod žena ili prostate kod muškaraca.

Sajber-koža je sintetički materijal koji na pogled i na dodir izgleda kao prava ljudska koža. Široko je rasprostranjeno mišljenje da je od veštačkih materijala koji se koriste u izradi seksualnih pomagala, sajber-koža najpribližnija pravoj ljudskoj koži. Radi se o poroznom materijalu koji se ne može sterilizovati. Često postaje lepljiva nakon pranja i mnogo je osetljivija i podložna cepanju od silikona. Od ovog materijala se najčešće prave dildoi koji nisu namenjeni za penetraciju.

Oblik[uredi - уреди]

Dildoi se najčešće prave u obliku ljudskog penisa, sa različitim nivoima detalja. Međutim, ne imitiraju svi ljudsku anatomiju zbog čega ih ima u raznim oblicima. Oni mogu naličiti skulpturama, a mogu biti i jednostavne praktičnie tvorevine koje zadovoljavaju na mnogo lakši način nego što to čini konvencionalni oblik. U Japanu se dildoi često prave u obliku životinja ili likova iz crtanih filmova kao što je Helo Kiti, pa se mogu prodavati kao igračke čime se zaobilaze određene zakonske norme koje ograničavaju njihovu prodaju.

Neki dildoi imaju reljefnu površinu koja dodatno pojačava zadovoljstvo. Visoko kvalitetni dildoi sve manje liče na ljudski penis jer se prednost daje ergonomskom dizajnu. Novi oblici didloa sve ređe imaju jasno izražen glans, kao kod ljudskog penisa, jer se prednost daje ujednačenom obliku koji više podseća na obrezani penis.

Namena[uredi - уреди]

Dildoi uglavnom služe za vaginalnu i analnu penetraciju. Međutim, oni imaju i fetišistički značaj jer se često upotrebljavaju ne samo za penetraciju već i za druge oblike seksualnog zadovoljavanja npr. tokom predigre. Ukoliko su odgovarajuće veličine mogu se koristiti za oralnu penetraciju koja simulira felacio. Neki dildoi su posebno prilagođeni za stimulaciju G-tačke.

Zdravlje i sigurnost[uredi - уреди]

Pojedini izuzetno veliki modeli dildoa najčešće se koriste da bi izazvali vizuelni efekat kod posmatrača i ne bi trebalo da se koriste za penetraciju.

Dildoi mogu prenostiti zarazne bolesti među korisnicima na isti način na koji to čini seksualni odnos zbog čega se, u slučaju rizika, ne preporučuje deljenje dildoa sa drugim korisnicima. Ovo se naročito odnosi na dildoe napravljene od poroznih ili mikro-poroznih materijala, kao što je to većina mekih sintetičkih materijala. Glatki dildoi od čelika i pireksa nisu porozni i jednostavno se čiste i sterilišu, bilo prokuvavanjem bilo upotrebom hemijskih sredstava. Silikonski dildoi takođe mogu biti sterilisani prokuvavanjem ili ispiranjem rastvorom izbeljivača (10 delova vode: 1 deo izbeljivača) nakon čega se moraju dobro isprati vodom. Prilikom upotrebe jednog dildoa od strane više korisnike, a u slučaju kada nije moguće izvršiti njegovu sterilizaciju, preporučuje se upotreba kondoma.

Neki silikonski dildoi su inkompatibilni sa pojedinim lubrikantima na bazi silikona zbog čega korisnici treba da izbegavaju njihovu zajedničku upotrebu.

Dildoi bez pljosnate osnove ili drugog mehanizma za kontrolu dubine penetracije ne bi trebalo da se koriste analno, jer ih je, u slučaju kada u celosti prodru u rektum najčešće nemoguće ukloniti bez hirurške intervencije.

Napomene[uredi - уреди]

  1. Descriptions and photos of different types of dildos
  2. Online Etymology Dictionary
  3. Early Modern Center English Ballad Archive
  4. Marshack, A. 1972 The Roots of Civilization McGraw-Hill New York: 333
  5. Haberlandt, M. 1899. "Conträre Sexual-Erscheinungen bei der Neger-Bevölkerung Zanzibars", Zeitschrift für Ethnologie, 31: 668-670
  6. More Historical Facts on Sex Toys

Izvori[uredi - уреди]

  • Haberlandt, M. 1899. "Conträre Sexual-Erscheinungen bei der Neger-Bevölkerung Zanzibars", Zeitschrift für Ethnologie, 31: 668-670.
  • Marshack, A. 1972 The Roots of Civilization McGraw-Hill New York
  • Taylor, T. 1996 The Prehistory of Sex Bantam, New York
  • Vasey, PL. 1998 Intiment Sexual Relations in prehistory: lessons from Japanese Macaques World Archaeology 29(03):407-425