Counter-Strike

Izvor: Wikipedia
Counter-Strike
220px
Developer Valve Software
Izdavač Vivendi Universal (PC)
Microsoft Game Studios (Xbox)
Endžin GoldSrc (Half-Life)
Datum izdavanja 12. jun 1999. (Originalni mod Half-Life)
8. novembar 2000. (PC)
25. mart 2004. (Xbox)
Žanr FPS
Način igranja Multiplejer
Starosne granice ESRB: Punoletnici 17+
ELSPA: 14+
Platforme Majkrosoft Vindous
Majkrosoft Xbox
Način distribucije CD ili Steam
Sistemski zahtevi 500 MHz procesor, 96 MB RAM
Ulazne periferije Tastatura, miš

Counter-Strike (eng. protivnapad, takođe CS) je taktička video igra i pucačina iz prvog lica, realizovana kao modifikacija igre Half-Life. Autori prvih verzija igre su bili Min Li (Minh Le) i Džes Klif (Jess Cliffe) čija je ideja bila da naprave igru u kojoj su dostupna oružja iz stvarnog sveta. Ova igra je kasnije doživela i svoja nova izdanja: Counter-Strike: Condition Zero (2004) i Counter-Strike: Source (2004), Counter-Strike: Anthology za PC i Counter-Strike za Xbox.

Igra[uredi - уреди]

Tema igre je borba između dva tima: terorista i antiterorista, uvek na prostorno ograničenom terenu i u ograničenom vremenskom intervalu. Originalni scenariji misija mogu biti bombaški napad, spasavanje talaca, i sprečavanje ubistva veoma važne osobe (eng. Very Important Person, VIP). Zbog proširivosti igre, mogućnošću pravljenja novih mapa, danas postoji mnogo drugih scenarija i mapa, koje se nisu isporučivale u originalnom paketu. Alat za ovo je Valve Hammer Editor.

Vrste misija[uredi - уреди]

U svakoj misiji postoji jedan ili više zadataka koji se postavljaju pred svaki od dva tima. Ispunjavanje jednog od ovih zadataka znači pobedu za tim koji ga je ispunio.

Bombaški napad[uredi - уреди]

Teroristički tim poseduje bombu kojom treba razoriti jedno od označenih mesta na terenu. Vreme potrebno za postavljanje bombe je 3 sekunde, a ista će eksplodirati 45 sekundi nakon postavljanja ukoliko nije demontirana. Svaki pripadnik antiterorističkog tima može da demontira bombu sa ili bez alata. Razlika je u vremenu demontiranja koje iznosi 5 odnosno 10 sekundi. Mape ovog tipa igre obično imaju prefiks de_, od eng. defuse, demontirati.

Zadaci terorista:

  • Uspešno postavljanje i detoniranje bombe na jednoj od označenih lokacija
  • Neutralisanje tima antiterorista

Zadaci antiterorista:

  • Uspešno demontiranje postavljene bombe
  • Neutralisanje tima terorista pre postavljanja bombe

U slučaju isteka vremena pre ostvarenja ijednog zadatka pobeđuju antiteroristi.

Bomba[uredi - уреди]

Bomba je komad eksploziva C4, povezan sa inicijatorom eksplozije koji je kontrolisan elektronskim časovnikom. Po unosu pet cifara, koje ne bira igrač, elektronski časovnik počinje da odbrojava i u narednih 45 sekundi se eksplozija može sprečiti samo demontiranjem bombe.

Spasavanje talaca[uredi - уреди]

Teroristi drže izvestan broj talaca, najčešće u zatvorenom prostoru. Zadatak antiterorista je da taoce pronalaze i sprovode ih do zona označenih sa zona za spasavanje talaca (eng. hostage rescue zone). Talac je spašen ukoliko biva doveden do ovakve zone. Igra ovde pravi razliku između dve akcije antiterorista prema taocima. Prva je pokušaj spasavanja taoca, tj. njegovo pronalaženje i poziv da ga talac prati. Prvi antiterorista koji ovo sa nekim taocem postigne za ovaj čin dobija 150 dolara. Za spasavanje taoca se dobija 1000 dolara. Mape ovog tipa igre obično imaju prefiks cs_.

Ukoliko neki od taoca biva ubijen, izvršiocu se sa računa oduzima svota od 2250 dolara. Ukoliko nema toliko novca na računu, račun biva postavljen na nulu.

Zadaci terorista:

  • Zadržavanje talaca van zone spasavanja do isteka vremena
  • Neutralisanje tima antiterorista pre spasavanja svih talaca

Zadaci antiterorista:

  • Neutralisanje tima terorista
  • Spasavanje svih živih talaca

U slučaju isteka vremena pre ostvarenja ijednog zadatka pobeđuju teroristi.

Ubistvo[uredi - уреди]

Jedan od pripadnika antiterorističkog tima je označen kao veoma važna osoba (eng. Very Important Person). Ova osoba nosi dvostruki pancir, a jedino dostupno oružje su mu jedan Heckler & Koch USP .45 sa 36 metaka, i borbeni nož. Ovaj lik ne može da kupuje ni municiju ni oružje, niti da koristi drugo pronađeno oružje. Mape ovog tipa igre obično imaju prefiks as_, od eng. Assassination, ubistvo.

Zadaci terorista:

  • Eliminisanje VIP osobe

Zadaci antiterorista:

  • Neutralisanje tima terorista
  • VIP osoba uspešno (živa) stiže do označene lokacije

U slučaju isteka vremena pre ostvarenja ijednog zadatka pobeđuju teroristi.

Druge[uredi - уреди]

  • Borba snajperima je vrsta misije gde je u borbi dozvoljeno koristiti isključivo AWP snajper. Teren za igru obično podseća na arenu, a prefiks ovih mapa je obično awp_.
  • Frag Yard ili Fight Yard ili Frenzy maps, su takođe mali tereni najčešće oblika arene. Dva tima se pojavljuju na suprotnim/međusobno simetričnim delovima mape, podjednako udaljenim od jednog centralnog dela, gde oružje stoji ili se može kupiti. Da bi se pobedio protivnički tim, mora se koristiti to oružje. Ove mape obično imaju prefiks fy_.
  • Mape surfovanja su mape gde igrači koriste svoje manervabilne sposobnosti da bi surfovali po specijalnim nagibima. Ove mape obično imaju zatvor u koga svi nedovoljno iskusni padaju. Igrači koji izađu na kraj sa svim preprekama imaju privilegiju da likvidiraju sve druge u zatvoru. Ove mape obično imaju prefiks surf_.
  • Ekstremno penjanje je tip mape koja nije taktička igra. Cilj je naći put ka vrhu visokih građevina kroz serije komplikovanih skokova. Na vrhu građevine je obično dugme koje indicira koliko je igraču trebalo da se popne. Ono je istaknuto tako da svi igrači mogu da vide. Ove mape obično imaju prefikse kz_.
  • Zombi je tip mape u kojoj teroristi i antiteroristi sarađuju zajedno da bi pobedili protivnički tim, kog čine zombiji. Na početku, svi igrači se nalaze u timu ljudi. Jedan igrač zatim postane zombi i dodirom na drugog igrača, zarazuje ga i ovaj postaje zombi. Pobednici su ljudi, ako prežive za dato vreme, a da ne budu zaraženi. Zombiji pobeđuju ako zaraze sve ljude. Zombije je teško ubiti oružjem, jer imaju dosta helti, ali tu su druge metode strategije koje mogu biti od velike koristi, kao što su laseri, bombe i padobrani. Ove mape obično imaju prefikse zm_.

Modeli dostupni u igri[uredi - уреди]

U igri je dostupno po četiri modela za svaki tim.

Teroristi:

  • Phoenix Connexion
  • L337 Krew
  • Arctic Avengers
  • Guerilla Warfare

Antiteroristi:

  • US Seal Team 6 (DEVGRU)
  • German GSG-9
  • SAS (od eng. UK Special Air Service)
  • GIGN (od fr. Groupe d'intervention de la gendarmerie nationale)

Igrački interfejs[uredi - уреди]

Datoteka:CS HUD.jpg
Elementi igračkog interfejsa.

Najveća površina upravljačkog interfejsa je dodeljena slobodnom pogledu igrača. Na njoj ipak postoje i površine na kojima se prikazuju za igrača bitni podaci. Objašnjenja slede redom po numeracijama na slici desno:

  1. Indikatori života i oklopa (pancira) igrača. Obično se oba kreću u rasponu 0 - 100, a izuzetak je VIP kome je druga vrednost na početku misije 200.
  2. Indikator vremena je ciframa izraženo vreme do završetka misije. Prva cifra označava preostale minute a druge dve preostale sekunde.
  3. Dva reda, od kojih se u prvom nalazi novac kojeg igrač poseduje, a u drugom broj metaka u šaržeru i van šaržera, koji igraču stoje na raspolaganju. Maksimalna svota novca koju igrač može da ima je 16.000 dolara, a druga dva broja su određena tipom oružja i dozvoljenom količinom dotične municije.
  4. Centralni krstić (nišan), zajedno sa indikatorom imena onoga u koga je isti uperen. Prikazivanje imena se preko podešavanja igre može premestiti u donji levi ugao ekrana.
  5. Indikatori mesta i alata za demontiranje bombe. Ovde igraču biva prikazivano kad je u zoni za kupovinu oružja, za spasavanje taoca ili postavljanje bombe. Ukoliko igrač poseduje alat za demontiranje bombe ili bombu, odgovarajuća oznaka će takođe biti pokazana.
  6. Poruke pripadnika tima.
  7. Prikaz rasporeda pripadnika tima kao i indikator pozicija pucnjave. Koristan za orijentaciju, pošto igrač zapravo i ne može da čuje sve kao što bi to čuo specijalni policajac na terenu.
  8. Indikator posedovanja / korišćenja lampe. U podešavanjima igre se može naznačiti da li ovaj alat treba ili ne treba da bude dostupan.

Značajnije opcije igre[uredi - уреди]

Friendly fire[uredi - уреди]

Uključivanjem opcije Friendly fire se omogućava igračima da ranjavaju pripadnike svog tima, svesno ili nesvesno i sa ili bez namere. Ovo omogućava realniju igru jer ova pojava jeste jedan od problema na svakom bojnom polju.

Kad je ova opcija isključena, igrač ne može da ranjava pripadnike svog tima tj. meci, bombe itd. nemaju efekta nad njima.

Oružja i ostala oprema[uredi - уреди]

Sledi pregled oružja dostupnih u igri[1].

Dok je većina oružja realistična u odnosu na stvarno oružje, u nekima su načinjene namerne razlike zbog pravnih problema. Tako, neka oružja imaju za nijansu drugačije ponašanje i/ili izgled, a neka imaju imaginarnog proizvođača zbog registrovanog imena originalnog proizvođača.[2]

Ostala oprema[uredi - уреди]

  • Pancir
  • Balistički šlem
  • Svetlosna granata
  • Visokoeskplozivna granata
  • Dimna granata
  • Alat za deaktiviranje bombi
  • Naočari za noćni vid
  • Taktički štit

Istorijski razvoj[uredi - уреди]

Hronologija verzija[3]

  • Beta 1.0 – 19. jun 1999
  • Beta 1.1 – 27. jun 1999
  • Beta 1.2 – 20. jul 1999
  • Beta 2.0 – 13. avgust 1999
  • Beta 2.1 – 17. avgust 1999
  • Beta 3.0 – 14. septembar 1999
  • Beta 3.1 – 16. septembar 1999
  • Beta 4.0 – 5. novembar 1999
  • Beta 4.1 – 1. decembar 1999
  • Beta 5.0 – 23. decembar 1999
  • Beta 5.2 – 10. januar 2000
  • Beta 6.0 – 10. mart 2000
  • Beta 6.1 – 24. mart 2000
  • Beta 6.2 – 26. mart 2000
  • Beta 6.5 – 5. jun 2000
  • Beta 6.6 – 22. jun 2000
  • Beta 7.0 – 26. avgust 2000
  • Beta 7.1 – 13. septembar 2000
  • 1.0 – 8. novembar 2000
  • 1.1 – 10. mart 2001
  • 1.2 – 12. jul 2001
  • 1.3 – 19. septembar 2001
  • 1.4 – 24. april 2002
  • 1.5 – 12. jun 2002
  • 1.6 – 15. septembar 2003 (Steam)

24. marta Planet Half-Life je otvorila svoju sekciju za Counter-Strike. Nakon dve nedelje, sajt je već imao preko 10.000 poseta.

18. juna 1999, izdata je prva javna beta verzija igre. CS 1.0 je izdat 8. novembra 2000.

Valv (Valve) je objavio 12. aprila 2000. da su se timovi Valv-a i Counter-Strike-a sjedinili.

  • Beta 1 − Prva zvanična beta verzija Counter Strike.
  • Beta 2 − Novina u ovoj verziji igre je bilo nekoliko novih oružja, AK-47, SG552 Commando i Desert Eagle. Prigušivači su se takođe pojavili na USP i M4A1 po prvi put. Naočari za noć (eng. Night-vision), prethodno dostupni samo uz puške G3/SG1, se mogao kupiti kao poseban elemenat.
  • Beta 3 − Novina u ovoj verziji su bili nož, balistički šlem i poluautomatska puška FN P90. Do tada se MP5 najšeće birao kao glavno oružje, ali ga je P90 uskoro zamenio[traži se izvor od 09. 2009.]. Šaržer od 50 metaka (najveći u igri do tada) i velika brzina pucanja su učili da ovo oružje dominira igrom mesecima.
  • Beta 4 − Ova verzija je uvela novi tip igre, bombaške napade. Gusmen je oduvek želeo da napravi mapu sa C4 bombama, takođe i jednu sa auto-bombom (koja nikad nije ušla u igru).[traži se izvor od 09. 2009.] Još jedna novina u ovoj verziji su bili SIG P228, eksplozivna granata i Scout Sniper.
  • Beta 4.1 − SAS model antiteroriste se pojavio po prvi put. Preciznost Sig 552 komando je bila vidljivo poboljšana.
  • Beta 5 − Dodata je sačmara Benelli XM1014.
  • Beta 6 − Donosi oružja MAC-10 i Steyr AUG, nove modele terorista Arctic Avengers i protiv-terorista GIGN, mogućnost nošenja oružja u obe ruke, i poboljšanja puške MP5. Takođe su ubačena dve nove vrste igre, ubistvo (od eng. Assassination), i bekstvo (od eng. Escape). Bekstvo se zasnivalo na zajedničkom povlačenju jedinica antiterorista na određenu lokaciju. Ova vrsta igre je kasnije izbačena. U Beta 6 verziji je omogućeno nošenje oružja u obe ruke, i levoj i desnoj.
  • Do verzije Beta 6.5 M4A1 je imala nišan, i prigušivač koji nije mogao biti uklonjen.

Siera[uredi - уреди]

Kada je Siera izdala Counter-Strike, dolazio je u sklopu sa "Team Fortress Classic, Opposing Force multiplejerom, i Wanted, Redemption i Firearms modovima."[4]

Izvori[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]