Boeing 727

Izvor: Wikipedia
Boeing 727-200

Boing 727 (Boeing 727) je uskotrupni tromotorni avion za srednje linije koji može da nosi do 189 putnika. Prvi model poleteo je 1963. godine i dugo je bio najpopularniji avion na svetu.

Sadržaj/Садржај

Istorija[uredi - уреди]

Posle velikog uspeha Boinga 707 (Boeing 707), odgovorni su znali da će proizvodnu liniju morati da prošire avionom za kratke i srednje linije. U februaru 1956. godine Boing je počeo da analizira tržište i potrebe avio kompanija. Utvrđeno je da slaba infrastruktura na aerodromima zahteva avion koji može da sleće i poleće sa kratkih pista i može lako da se održava.

"Preliminarna dizajnerska grupa" Boinga iznela je preko 70 različitih predloga za konstrukciju novog aviona, uz procenu da bi moglo da bude prodato oko 300 komada nove letelice, koja bi pri tome zadržala dobar deo konstrukcije tada već popularnog Boinga 707 (Boeing 707).

Za bolje performanse bila je potrebna i nova konstrukcija krila, pa je od samog početka rešeno da motori budu postavljeni na zadnjem delu aviona. Isprobane su varijante sa dva i četiri motora prikačena na zadnji deo trupa, ali je na kraju odlučeno da avion ima tri motora - po jedan sa svake strane trupa i treći na vrhu trupa, ispred repa. Iako je avion u početku trebalo da dobije Rols Rojs Spej motore, Prat i Vitni razvio je kasnije veoma popularni JT8D motor upravo za Boing 727.

Krilo novog aviona dobilo je prednja zakrilca koja su značajno smanjila dužinu piste potrebne za poletanje, dok su motori dobili mogućnost reversa, za što brže zaustavljanje po sletanju. Još dva noviteta bitno su doprinela popularnosti Boinga 727. Avion je dobio svoje mehaničke stepenice u repu, pomoću kojih su putnici mogli da izlaze iz aviona i na aerodromima koji nisu imali potrebnu opremu (pokretne stepenice). Pored toga, po prvi put je instaliran pomoćni motor (APU - Auxiliary Power Unit) koji je omogućio da avion ima hidraulički pritisak, struju i mogućnost samostalnog startovanja motora na svim aerodromima i bez ikakve pomoći sa strane.

Interesovanje za novi avion pokazali su Junajtid Erlajns i Istern Erlajns i na osnovu njihovih porudžbina od po 40 aviona, u avgustu 1960. godine počela je proizvodnja prvog prototipa.

Prvi Boing 727 poleteo je 9. februara 1963. godine pod komandom kapetana Lu Volika (Lew Wallick), a prvi zvanični let u bojama Istern Erlajnsa usledio je 1. februara 1964. godine. Kompanije su bile izuzetno zadovoljne performansama i lakim održavanjem aviona, ali je sve veći rast putničkog saobraćaja tražio veće kapacitete nego što je model Boing 727-100 mogao da pruži.

Razvoj[uredi - уреди]

U avgustu 1965. godine doneta je odluka da se napravi i veća verzija ovog tipa aviona, Boing 727-200. Jedina značajna promena bila su dva dela trupa od po 3.05 metara dužine ubačena ispred i iza krila. Nortist Erlajns bila je prva kompanija koja je 14. decembra 1967. obavila let ovim tipom aviona.

Do tada je već bilo prodato preko 500 Boing 727 aviona, a dalji rast potražnje zadovoljen je modelom Boing 727-200 adv (Boeing 727-200 adv) koji je poleteo 1971. godine. Ovaj tip imao je JT8D-15 motore i mogao je uz mnogo veći domet da nosi i do 189 putnika.

Jat Ervejz svoj prvi Boing 727-200 adv dobio je krajem 1973. godine. Sledeće godine već ih je bilo pet, 1980. godine sedam, a 1982. godine devet.

Poslednji model bio je Boing 727-200f koji je bio namenjen samo kargo saobraćaju i on je i odredio budućnost ovog aviona u novom dobu avijacije. Planiran je bio i Boing 727-300, ali su uvođenje kokpita sa dva pilota i znatno efikasniji motori dali prednost novom Boingu 757. Poslednjih 15 komada Boinga 727 u verziji -200f isporučeni su 1984. godine Federal Ekspresu.

Ukupno je prodato 1.832 komada ovog aviona, što ga je učinilo najboljim ikad prodavanim avionom, sve dok tu titulu nije preuzeo Boing 737.

Aktuelno[uredi - уреди]

Oko 900 aviona ovog tipa i dalje leti širom sveta, dok se sve veći broj njih konvertuje u kargo verzije, neke od njih sa novim motorima Rols Rojs Tej651 (Tay651) i dodatnim krilcima za bolje performanse. Veliki broj ovih aviona konvertovan je u privatne, luksuzne verzije od kojih jedan pripada i Donaldu Trampu. Boing 727 bio je i predsednički avion Josipa Broza Tita.

727-100

727-200
Dužina
40,6 m
46,6 m
Visina
10,4 m
10,4 m
Raspon krila
32,9 m
32,9 m
Kapacitet
131
189
Maksimalna

težina

72.570 kg
95.300 kg
Brzina
960 km/h
960 km/h
Dolet
5.000 km
4.020 km

Vanjske veze[uredi - уреди]

Serija Boeinga 7x7
2707 | 707 | 717 | 720 | 727 | 737 | 747 | 757 | 7J7 | 767 | 777 | 787