Avram Miletić

Izvor: Wikipedia
Avram Miletić
Osnovni podaci
Rođenje 1755
Kać, Habsburška Monarhija
Smrt posle 1826
Zanimanje trgovac
Jezik srpski
Djelo

Avram Miletić (Kać, Habsburška Monarhija 1755— posle 1826)[1] je bio trgovac i pesnik poznat po tome što je sastavio jednu od najstarijih zbirki pesama urbane lirske poezije na srpskom jeziku.

Sadržaj/Садржај

Porodica[uredi - уреди]

Miletićev deda je bio Mileta Zavišić, koji je došao u Bačku iz Kostajnice[2] u kojoj je predvodio četu od tri stotine ljudi i borio se protiv Osmanlija tokom trideset i dve godine. Pošto su Osmanlije nameravale da ga kazne posle potpisivanja mira sa Austrijom, Mileta se preselio u Bačku i promenio svoje prezime u Miletić. Miletin sin Sima, koji je bio školovani trgovac u Novom Sadu, imao je petnaest sinova i tri kćeri. Avram Miletić je bio najstariji Simin sin.[3] Drugi sin Avrama Miletića, takođe Sima po svom dedi, je bio čizmar[4] i otac Svetozara Miletića, političkog lidera Srba u Vojvodini.[5].

Biografija[uredi - уреди]

Avram Miletić je završio trgovački zanat, prvo u Vidinu a zatim u Novom Sadu.[6] U periodu 1785—1787 Miletić je bio učitelj istovremeno u dve škole koje su se nalazile u dva različita sela, Lok i Vilovo, tako što je u jednoj školi držao nastavu prepodne a u drugoj popodne.[7] Oženio se sveštenikovom ćerkom i otvorio je trgovačku radnju u Mošorinu.[7]

Delo[uredi - уреди]

Avram Miletić je sastavio zbirku od 129 pesme pod nazivom Pesmarica koju je napisao u periodu 1778—1781 i u kojoj se nalaze urbane lirske pesme ali i nekoliko srpskih epskih pesama poput "Istorija Kneza Lazara od Kosova i od Cara Murata", "Istorija Musić Stefana", "Istorija Vojvode Momčila" i "Istorija Mladog Prodanovića", sve zabeležene oko trideset godina pre nego što je Vuk Karadžić prvi put zapisivao epske pesme.[8][9][10] Miletić je sve četiri epske pesme koje je zapisao nazvao istorijama jer su one smatrane istorijom u obliku pesme.[11] Istorija mladog Prodanovića je u stvari narodna epska pesma Srbi u Donavertu koju je 1744 zapisao Hristifor Žefarović.[12][13]

Miletićeva zbirka se smatra najstarijom do sada otkrivenom zbirkom urbane poezije na srpskom jeziku.[14] Miletić je zapisao čuvenu baladu "Omer i Merima" samo pet ili šest godina pošto ju je Alberto Fortis prvi zapisao.[15] U svojoj pesmarici je takođe zabeležio i pesmu Pašhalija, koju je napisao Jovan Avakumović 1775 godine.[16]

Izvori[uredi - уреди]

  1. Srejović, Dragoslav, Istorija srpskog naroda, 2, Belgrade: Srpska književna zadruga, OCLC 8451304, http://books.google.rs/books?id=1eoJAQAAIAAJ&q=%22%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%22&dq=%22%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%22&hl=en&sa=X&ei=FMMST-3RL4nZ4QStq6DZDw&redir_esc=y. pristupljeno 15. 1. 2012. 
  2. Popović, Bogdan; Jovan Skerlić (1934). Srpski književni glasnik, Volume 42. str. 283. http://books.google.rs/books?id=s0pKAAAAMAAJ&q=%22%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%22&dq=%22%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%22&hl=en&sa=X&ei=l_wTT6PqCqPV4QTc0KnJAw&ved=0CDoQ6AEwBDge. pristupljeno 16. 1. 2012.. "Милетићев отац је, године 1876, казивао Александру Сандићу да је његов прадед, Милета Завишић, дошао у Бачку са босанске границе, из Костајнице, што много не противречи Милетићеву казивању..." 
  3. Petrović, Nikola (1958), Svetozar Miletić, 1826-1901, Belgrade: Nolit, OCLC 7888773, http://books.google.rs/books?ei=mhIUT-eZMqTY4QT8w5T-Aw&id=z-wwAAAAIAAJ&dq=%22%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D1%80+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%22+%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC&q=%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BA%D0%B5#search_anchor. pristupljeno 16. 1. 2012. 
  4. Popović, Bogdan; Jovan Skerlić (1934). Srpski književni glasnik, Volume 42. str. 283. http://books.google.rs/books?id=s0pKAAAAMAAJ&q=%22%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%22&dq=%22%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%22&hl=en&sa=X&ei=l_wTT6PqCqPV4QTc0KnJAw&ved=0CDoQ6AEwBDge. pristupljeno 16. 1. 2012.. "Син Аврама Милетића, Сима чизмар..." 
  5. (Serbian) Зборник Матице српске за друштвене науке, Volumes 19-21. Novi Sad: Matica Srpska. 1958. str. 104. http://books.google.rs/books?ei=4_cTT_qEC8KQ4gTYmvTbAw&id=yv8cAQAAMAAJ&dq=%22%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%22+%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D1%83+%D0%B8+%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%83&q=%22%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%22+#search_anchor. pristupljeno 16. 1. 2012.. "Аврам Милетић, деда Светозара Милетића..." 
  6. Stanojević, Stanoje (1934) (Serbian). Glasnik Istoriskog društva u Novom Sadu, Volume 7. Sremski Karlovci: Istorisko Društvo. http://www.worldcat.org/title/glasnik-istoriskog-drustva-u-novom-sadu/oclc/16573849&referer=brief_results. pristupljeno 16. 1. 2012.. "Аврам Милетић је био трговачки калфа, у Видину, у Новоме Саду;" 
  7. 7.0 7.1 J. Popović, Dušan (1939) (Serbian). Vojvodina, Volume 2. Novi Sad: Istorisko društvo u Novom Sadu. str. 190. http://books.google.rs/books?ei=4_cTT_qEC8KQ4gTYmvTbAw&id=FXYaAAAAIAAJ&dq=%22%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%22+%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D1%83+%D0%B8+%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%83&q=%22%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BE+%D0%B8+%D1%83+%D0%92%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%83+%D0%B8+%D1%83+%D0%9B%D0%BE%D0%BA%D1%83%22#search_anchor. pristupljeno 16. 1. 2012.. 
  8. Veselinov, Ivanka; Vera Jerković (1991) (Serbian). Tragom srpske prošlosti. Novi Sad: Biblioteka Matice srpske. str. 6. ISBN 9788680061061. http://books.google.rs/books?id=95BiAAAAMAAJ&q=%22%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%22&dq=%22%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%22&hl=en&sa=X&ei=nM4ST4msFune4QT88_jcAw&redir_esc=y. pristupljeno 15. 1. 2012.. "Песмарица Аврама Милетића... има 129 песама" 
  9. Bulletin scientifique: Sciences humaines, Zagreb: Le Conseil, 1965, OCLC 1765068, http://books.google.rs/books?id=5FBOAQAAIAAJ&q=%22Avram+Mileti%C4%87%22&dq=%22Avram+Mileti%C4%87%22&hl=en&sa=X&ei=m70ST-C1CbLc4QSd94zlAw&redir_esc=y. pristupljeno 15. 1. 2012. 
  10. Karadžić, Vuk (1965), Mala prostonarodnja slaveno-serbska pjesnarica, 1814. Narodna srbska pjesnarica, 1815., Belgrade: Prosveta, OCLC 18105307, http://books.google.rs/books?id=icFiAAAAMAAJ&q=%22%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%9C%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%9B%D0%B0+%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0%22&dq=%22%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%9C%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%9B%D0%B0+%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0%22&hl=en&sa=X&ei=FfQET5fXCsKI4gSK-OSNCA&redir_esc=y. pristupljeno 15. 1. 2012. 
  11. Srejović, Dragoslav, Istorija srpskog naroda, 2, Belgrade: Srpska književna zadruga, OCLC 8451304, http://books.google.rs/books?id=1eoJAQAAIAAJ&q=%22%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%22&dq=%22%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%22&hl=en&sa=X&ei=FMMST-3RL4nZ4QStq6DZDw&redir_esc=y. pristupljeno 15. 1. 2012. 
  12. Pavić, Milorad (1970), Belgrade: Nolit, OCLC 258050552, http://books.google.rs/books?id=2ZBiAAAAMAAJ&q=%22%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8+%D1%83+%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%82%D1%83%22&dq=%22%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8+%D1%83+%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%82%D1%83%22&hl=en&sa=X&ei=uY4WT8-WMIfY4QSGvbyNBA&ved=0CDcQ6AEwAw 
  13. Samardžić, Radovan (1986), Историја Српског Народа, Srpska knjiiževna zadruga, http://books.google.rs/books?ei=zoUWT-evE-rl4QTOhuDlAw&id=CX5pAAAAMAAJ&dq=%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B+%D0%BC%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%9B+prodanovi%C4%87&q=%22%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B3+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0%22#search_anchor 
  14. Hawkesworth, Celia (2000), Voices in the shadows: women and verbal art in Serbia and Bosnia, New York: Central European University Press, ISBN 9780585395319, OCLC 49851607, http://books.google.rs/books?id=rGSqi3EKxL4C&pg=PA92&dq=%22Avram+Mileti%C4%87%22&hl=en&sa=X&ei=m70ST-C1CbLc4QSd94zlAw&redir_esc=y#v=onepage&q=%22Avram%20Mileti%C4%87%22&f=false. pristupljeno 15. 1. 2012. 
  15. Matić, Svetozar R. (1972), Novi ogledi o našem narodnom epu, Novi Sad: Matica srpska, OCLC 11647588, http://books.google.rs/books?id=971iAAAAMAAJ&q=%22%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%22&dq=%22%D0%90%D0%B2%D1%80%D0%B0%D0%BC+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%22&hl=en&sa=X&ei=nM4ST4msFune4QT88_jcAw&redir_esc=y. pristupljeno 15. 1. 2012. 
  16. (Serbian) Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, Book 40, Issues 1-2. Novi Sad: Matica Srpska. 1992. str. 335. http://books.google.rs/books?id=iQJKAAAAYAAJ&q=%D0%9F%D0%B0%D1%88%D1%85%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0&dq=%D0%9F%D0%B0%D1%88%D1%85%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0&hl=en&sa=X&ei=gwQUT4PZPNP04QTYxaHqCQ&ved=0CDgQ6AEwAg. pristupljeno 16. 1. 2012.. "варијанти Авакумовићеве песме Пашхалија новаја....текст ове песме сачуван је у врло малом броју записа: 1) у Песмарици Аврама Милетића"