Antigon II Gonata

Izvor: Wikipedia
Novac Antigona II Gonata

Antigon II Gonata (319. pne. -239. pne. ) bio je kralj Makedonije i uspeva da konačno učvrsti dinastiju Antigonida na čelu Makedonije. Postao je slavan po pobedi nad Galima, koji su tada napadali Balkan.

Otac mu je bio Demetrije Poliorket, koji je bio sin Antigona Velikog. Majka mu je bila ćerka Antipatra. Deda Antigon je skoro ujednio Aleksandrovo carstvo, ali je onda ubijen 301. pne. u bici kod Ipsa, a njegove teritorije su podelili Lizimah, Seleuk, Kasander i Ptolemej. Otac Demetrije Poliorket bio je kralj Makedonije 295. pne. -288. pne.. Seleuk je zarobio Demetrija Poliorketa, koji umire u Seleukovom zarobljenuištvu. Seleka ubija Ptolemej Keraun, koji brzo postaje makedonski kralj. Antigon II Gonata je pokušao da povrati makedonski tron, ali Ptolemej Keraun ga pobeđuje u bici.

Gali[uredi - уреди]

Sledi velika invazija Gala 279. pne. , koji osvajaju zakratko Makedoniju i ubijaju Ptolemeja Kerauna. Gali posle toga napadaju Grčku. Antigon II Gonata se bori protiv Gala, ali Etolci pobeđuju Gale, a 278. pne. ih prisiljavaju da se povuku. Antigon II Gonata nanosi Galima odlučujući i težak poraz 277. pne. kraj Helesponta. Posle toga Antigon II Gonata polaže pravo da bude kralj Makedonije. Postaje kralj Makedonije 276. pne..

Rat protiv Pira[uredi - уреди]

Pir kralj Epira vodio je Pirov rat protiv Rima i Kartagine. Tokom tog rata izgubio je podršku grčkih gradova pa traži Antigona II Gonata, da mu pomogne, što ovaj ljubazno odbija. Posle poraza 275. pne. u bici kod Beneventa Pir se vratio u Grčku. Trebao mu je novac da plati vojsku od 8.000 pešaka i 500 konjanika. Uzeo je još galske plaćenike, pa je napao Makedoniju. Pir je relativno lako osvojio Makedoniju i ponovo postao kralj 274. pne.. Mnoštvo Makedonaca je dezertiralo i prišlo Piru. Antigon II Gonata je uspeo pobeći.

Pir je lako proćerdao svoju pobedu. U drevnoj prestolnici Makedonije ostavlja garnizon Gala, koji su uvredili Makedonce. Kopali su grobove kraljeva Makedonije, ostavljali rasute kosti u potrazi sa zlatom. Pir takođe nije dokrajčio neprijatelja. Ostavio ih je u obalnim gradovima. Pir je imao problema na Peloponezu. Antigon je pomagao njegove protivnike. Pir je poginuo pri osvajanju Argosa 272. pne. , pa se cela njegova vojska predala Antigonu II Gonatu. Antigon II Gonata postaje ponovo 272. pne. kralj Makedonije.

Hremonidski rat[uredi - уреди]

Hremonidski rat je rat Atine i Sparte protiv Makedonske hegemonije, tačnije protiv Antigonida. Atinski političar Hremonid uspeva nagovoriti Atinjane da se pridruže Sparti 267. pne. i proglase rat protiv Antigona II Gonata. Verovatno je bio ohrabren od Ptolemejskog Egipta. To je bilo doba kad su Antigonidi i Seleukidi bili u dobrim odnosima. Atina, Sparta i mnogi grčki polisi kreću u borbu za oslobođenje od makedonskog jarma 266. pne.

Grci su polagali velike nade u pomoć Ptolemejevića, čija je flota dominirala Egejem. Antigon je opsedao Atinu, a Spartu je blokirao u korintskom tesnacu. Egipat je poslao flotu da pomogne, ali ta flota nije mogla da učini ništa značajno. Antigon je držao Atinu pod opsadom čak i kad je Aleksandar Epirski napao Makedoniju. Kralj Sparte je pokušao probiti blokadu, ali je pritom poginuo. Na kraju se Atina predaje 261. pne., a Hremonid i njegov brat beže u Egipat.

Protiv Ptolemeja II[uredi - уреди]

Ptolemej II se nastavio mešati u grčke poslove. To dovodi do rata 261. pne. u kome se Antigon II Gonata i Antioh II bore protiv Ptolemeja II. Pod kombiniranim napadima Seleukidskog carstva i Antigona, Egipat gubi mnoge posede u Anadoliji i Fenikiji te grad Milet, koji je držao egipatski saveznik. Ptolemej sklapa mir 255. pne. prepuštajući teritorije Seleukidima i potvrđujući Antigonidima prvenstvo u Grčkoj.

Antigon II protiv Arata[uredi - уреди]

Kada je otklonio vanjske pretnje, Antigon II se počeo suočavati sa unutrašnjim problemima. Glavna opasnost je bila u grčkoj želji za slobodom. Mladi plemić Arat je 251. pne. isterao iz Sikiona tiranina, koji je vladao sa Antigonovim blagoslovom. Oslobodio je ljude i pridružuje se Ahajskom savezu. Antigon je pokušao da ga pridobije novcem umesto vojno, pa šalje 25 talenata zlata, ali Arat to deli sugrađanima. Sa tim novcem i novcem od Ptolemejevića uspeva da ujedini grad.

Antigon je u problemima zbog narasle popularnosti Arata. Jer uz pomoć Ptolemejevića mogao bi ugroziti njegovu poziciju. Antigon II ga zato nastoji diskreditirati u očima Ptolemeja. Arat uspeva 243. pne. da zauzme strategijski važan Akrokorint, koji kontroliše korintski prolaz. Na tu vest Korint se buni i ruši veze sa Antigonom i pridružuje se Ahajskom savezu. Ubrzo zauzima luku i 25 Antigonovih brodova. To izaziva opštu pobunu protiv Makedonaca, a Arat zauzima teritoriju oko Atine i Salaminu. Zarobljene Atinjane je poslao natrag bez otkupa, da bi izazvao pobunu. Makedonci su ipak zadržali Atinu i ostatak Grčke.

Smrt i posledice[uredi - уреди]

Umire 239. pne. ostavljajući kraljevstvo sinu Demetriju II . Antigon II je podelio Grke i vladao je njima indirektno pomoću tirana. Time je unazadio politički razvoj kod Grka i učinio ih lakim plenom za Rimljane.

Vidi još[uredi - уреди]