Anizol

Izvor: Wikipedia
Anizol
Anisol.svg
Anisole-3D-balls.png
IUPAC ime
Drugi nazivi fenoksimetan
fenil metil etar
Identifikacija
CAS registarski broj 100-66-3 YesY
ChemSpider[1] 7238 YesY
UNII B3W693GAZH YesY
KEGG[2] C01403
ChEBI 16579
ChEMBL[3] CHEMBL278024 YesY
Jmol-3D slike Slika 1
Slika 2
Svojstva
Molekulska formula C7H8O
Molarna masa 108,14 g/mol
Agregatno stanje bezbojna tečnost
Gustina 0,995 g cm−3
Tačka topljenja

−37 °C, 236 K, -35 °F

Tačka ključanja

154 °C, 427 K, 309 °F

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Anizol (metoksibenzen) je organsko jedinjenje sa formulom CH3OC6H5. On je bezbojna tečnost sa mirisom sličnom semenu anisa. Mnogi od njegovih derivata su prisutni u prirodnim i veštačkim mirisima. Ovo jedinjenje se uglavnom pravi sintetički i služi kao prekurzor u sintezi drugih jedinjenja.

Priprema[uredi - уреди]

Anizol se priprema Vilijamsonovom etarskom sintezom, reakcijom natrijum fenoksida sa metil bromidom i srodnim metilirajućim reagensima:[4]

C6H5ONa+ + CH3Br → CH3OC6H5 + NaBr

Primena[uredi - уреди]

Anizol je prekurzor parfema, insektnih feromona, i lekova.[5] Na primer, sintetički anetol se priprema iz anizola.

Bezbedsnot[uredi - уреди]

Anizol je relativno netoksičan, sa LD50 vrednošću od 3700 mg/kg kod pacova.[6]

Reference[uredi - уреди]

  1. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  2. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). "Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG". Yeast 17 (1): 48–55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  3. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). "ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery". Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100–7. doi:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  4. G. S. Hiers and F. D. Hager (1941), "Anisole", Organic Syntheses, http://www.orgsyn.org/orgsyn/orgsyn/prepContent.asp?prep=cv1p0058 ; Coll. Vol. 1 
  5. Helmut Fiege, Heinz-Werner Voges, Toshikazu Hamamoto, Sumio Umemura, Tadao Iwata, Hisaya Miki, Yasuhiro Fujita, Hans-Josef Buysch, Dorothea Garbe, Wilfried Paulus “Phenol Derivatives“ in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 2002, Wiley-VCH, Weinheim. DOI:10.1002/14356007.a19_313
  6. MSDS; its main hazard is its flammabiliy.[1]

Vidi još[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]