Свјетски календар
| ||||
|---|---|---|---|---|
| Астро • Грегоријански • Хебрејски • Исламски • ИСО • Кинески | ||||
| Типови календара | ||||
| Лунисоларни • Соларни • Лунарни | ||||
|
| ||||
| Асирски . Бахаистички • Бенгалски • Берберски • Бикрам Самбат • Будистички • Етиопски • Германски • Хинду • Индијски • Ирански • Ирски • Јапански • Јавански . Јерменски • Ђуче • Јулијански (реформисани) • Јулијански (стари) • Коптски • Корејски • Литвански • Малајаламски • Мајански • Мингуо • Нанакшахи • Непал Самбат • Рунски • Тамилски • Тајландски лунарни и соларни • Тибетански • Вијетнамски• Xhosa • Зороастријански
(Архаични календари:) Македонски (антички) • Бурмански • Астечки • Атички • Вавилонски • Колињи • Египатски • Енохов • Фирентински • Француски • Хеленски • Мезоамерички • Педесетнички • Рапа Нуи • Римски • Рунски • Словенски • Совјетски • Византијски (Предложени календари:) 30×11 • Абизмални • CCC&T • Холоценски • Међународни фиксни • Нови земаљски • Пакс • Позитивистички • Сол • Свјетски • Светски сезонски • Симетрија454 • Даријски (за Марс) | ||||
Св(ј)етски календар (The World Calendar) је предлог реформе грегоријанског календара, који је креирала Elisabeth Achelis из Бруклина, Њујорк.
Особине[uredi | uredi kod]
Светски календар је вечни календар са 12 месеци и једнаким кварталима. Вечан је јер остаје исти сваке године.[1]
Сваки квартал почиње у недељу и завршава се у суботу. Квартали су једнаки, сваки има тачно 91 дан одн. 13 недеља/тједана одн. 3 месеца. Три месеца имају редом 31, 30 и 30 дана. Дакле, сваки квартал почиње месецом од 31 дан, названим Јануар, Април, Јул и Октобар.
Четири квартала имају 364 дана, тако да је потребно уметнути још један или два додатна дана како би се одржао исти дан Нове године као и код грегоријанског календара:
- Worldsday - ("Св(ј)етски дан")
- Последњи дан године, после 30. Децембра. Овај додатни дан је означен са "W", једнак је 31. децембру/просинца и назван је Worldsday као светски празник завршетка године. Следи га недеља, 1. Јануар у новој години.
- Leapyear Day - ("Дан преступне године")
- Овај дан се додаје на крај другог квартала, у преступним годинама. Такође је означен са "W" и одговара 1. јулу/српња у преступној грегоријанској години. Следи га недеља, 1. Јул по св. кал.
Ова два дана се сматрају 24-часовним "паузирањем" календара. Они су "интеркалирани" дани који немају ознаку дана у недељи/тједну. Замишљени су као нерадни дани.
Пошто сваки четврти месец има исти распоред дана, календар се може изразити концизно:
Предности и проблеми[uredi | uredi kod]
Као и код других предлога за реформу календара, присталице могу указати на неколико предности Светског календара у односу на садашњи грегоријански.
Они истичу његову једноставну структуру. Сваки дан недеље/тједна је сваке године под истим датумом. Кварталне статистике је лакше поредити, јер су четири квартала исте дужине сваке године. Штеди се на штампању календара, јер се мења само број године. Радни и школски распореди се не морају непотребно измишљати сваке године, уз велике трошкове. Свако може упамтити Светски календар и користити га слично часовнику.
Светски календар уноси мање промене у грегоријански календар од других реформских предлога за увођење једноставнијег и вечног календара - најкраће речено, у простој години је фебруар/вељача продужен за два дана и април/травањ за један, на рачун марта/ожујка, маја/свибња и августа/коловоза.
Пошто је Светски календар вечан, нема потребе мењати примерке календара сваке године. Од 1. септембра/рујна до 28 фебруара/вељаче календар је истоветан грегоријанском календару, с тим што је 31. децембар/просинца по г.к. означен са W ("Светски дан") у Светском к. Али, остали датуми у Светском календару се разликују, мада не више од два дана у односу на датуме грегоријанског календара:
| Месеци Св. кал. који се разликују | Почетак по грег. кал. |
|---|---|
| Март | 3.3./2.3 |
| Април | 2.4./1.4. |
| Мај | 3.5./2.5. |
| Јун | 2.6./1.6. |
| Јул | 2.7. |
| Аугуст | 2.8. |
Други наведени датум (од Марта до Јуна) важи у преступним годинама.
Друга мана би могла бити то што људи с рођенданима на радни дан никада неће славити рођендан викендом. Наравно, важи обрнуто за оне с рођенданом управо на викенд.
Религијске примедбе[uredi | uredi kod]
Главни противници Светског календара су лидери религија који врше богослужбу у складу са седмодневним циклусом. За Јевреје/Жидове, хришћане и муслимане, особити дани богослужења су древни и фундаментални елементи њихове вере. [2] За хришћане је недеља "дан Господњи", субота је дан одмора за Јевреје а петак дан посебне молитве (Џуме) за муслимане. Присталице ових религија истичу да уметнути дани ремете традиционални недељни циклус. Недеља/тједан са "Светским даном" би имала 8 дана па би дани богослужења одступали један дан сваке године (2 дана у преступној) у односу на недељу/тједан Светског календара. То би значило да верски дан одмора више не би коинцидирао са викендом.
Присталице Светског календара не поричу да је њихов систем у колизији са традицијама доброг дела светског становништва, али тврде да би они које желе одржати седмодневну недељу/тједан могли сматрати Worldsday и Leapyear Day као "дупле" свете дане.
ISO 8601[uredi | uredi kod]
Светски календар, за разлику неких других сличних предлога, није у складу са међународним стандардом ИСО 8601, који је заснован на грегоријанском календару. Разлике су у томе што је први дан седмице ИСО 8601 понедељак а не недеља и ИСО 8601 не подржава уметнуте дане.
Позадина и историја[uredi | uredi kod]
Светски календра има корене у календару који је предложио опат Marco Mastrofini, којим се намеравала реформа грегоријанског календара тако да сваки 1. јануар/сијечња буде недеља, и да година има једнаке квартале од по 91 дан. Преостали 365. дан соларног циклуса би био "уметнути" дан на крају године и опциони свети дан. У преступним годинама би још један "интеркалирани" дан следио суботу, 30. јуна.
Елизабет Акилис је 1930. основала Асоцијацију Светског календара (TWCA) с циљем глобалног усвајања Светског календара. Следећих четврт века је ово функционисало као The World Calendar Association, Inc. Током 1930-тих, подршка концепту је расла у Друштву народа, претходнику Уједињених нација. Акилисова је 1931. основала "Журнал Календарске Реформе", објављивала га следећих 25 година [3] и написала пет књига о концепту овог календара[4].
После ИИ светског рата, Акилисова је затражила подршку у свету за Светски календар. Покрет је привлачио међународну пажњу а закони уведени у Конгресу САД су чекали на међународне одлуке, па је Акилисова прихватила савет да су Уједињене нације одговарајуће тело да одлучују о календарској реформи. САД су у Уједињеним нацијама 1955. знаковито одложиле универзално прихватање тако што су задржале подршку "осим ако таквој реформи не буде давала предност значајна већина грађана САД преко својих представника у Конгресу САД". Улогу у томе је одиграла горе поменута брига да би нови календар пореметио традиционални 7-дневни циклус богослужења. Акилисова је исте године писала (JCR Vol. 25, стр. 169): "Док су [наше] подружнице и комитети током година, а и данас, били у стању да приђу свим гранама својих влада, [овдашња]] ... Асоцијација је спречена да тражи доношење закона у САД како не би изгубила статус изузетости од пореза. Због овога сам спречена да у својој земљи урадим оно што од свих других подружница тражим да ураде у својим".
Она је 1956. распустила TWAC, Inc. Удружење је наставило да постоји као Међународна Асоцијација Светског календара (IWCA) до краја века са неколико директора међу којима је била и Molly E. Kalkstein, потомица Акилисове која је током мандата 2000-04 обезбедила први званични website Асоцијације. Удружење се реорганизовало 2005. као The World Calendar Association, International. Тренутно је активно с новим напорима у смеру усвајања Светског календара и то 2012. Садашњи директор је Wayne Edward Richardson iz Elinvudа, Канзас.[5]
Сродни чланци[uredi | uredi kod]
- Реформа календара
- Међународни фиксни календар - један старији предлог реформе календара
Фусноте[uredi | uredi kod]
- ↑ http://www.theworldcalendar.org/TWCandDescription.pdf
- ↑ „Time Magazine article "Calendar Reform" Dec. 17, 1934. (на енглеском)”. Arhivirano iz originala na datum 2009-01-22. Pristupljeno 2008-05-04.
- ↑ Journal of Calendar Reform, The World Calendar Association ga je objavljivala i distribuirala tromesečno 1930-1955
- ↑ THE WORLD CALENDAR – Addresses and Occasional Papers Chronologically Arranged on the Progress of Calendar Reform Since 1930 -- by Elisabeth Achelis (G.P. Putnam's Sons, 1937); THE CALENDAR FOR EVERYBODY by Elisabeth Achelis (G.P. Putnam's Sons, 1943); THE CALENDAR FOR THE MODERN AGE by Elisabeth Achelis (Thomas Nelson & Sons, 1951); OF TIME AND THE CALENDAR by Elisabeth Achelis (Hermitage House Inc., New York and George J. McLeod, LTD., Toronto, Canada, 1955); Autobiography BE NOT SILENT by Elisabeth Achelis (Pageant Press, Inc., 1961)
- ↑ http://www.theworldcalendar.org/Contact.htm
Спољне повезнице[uredi | uredi kod]
(на енглеском)