Поточац (Параћин)
| Поточац | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Поморавски |
| Општина | Параћин |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  1096
|
| Положај | |
| Координате | 43°48′33″N 21°18′33″E / 43.809166°N 21.309166°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 122 m |
  Поточац Поточац (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 35207 |
| Позивни број | 035 |
| Регистарска ознака | PN |
Координате: 43° 48′ 33" СГШ, 21° 18′ 33" ИГД
Поточац је насеље у Србији у општини Параћин у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 1096 становника.
Географија[uredi | uredi kod]
У близини Поточца протиче и река Велика Морава. Река Велика Морава је од села удаљена отприлике два километра, а планина Јухор која је удаљена неких 5-6 километра и на њој се налази неистражено археолошко налазиште под називом Момчилов град за које се тврди да потиче још из старијег гвозденог доба.
Историја[uredi | uredi kod]
До Другог српског устанка Поточац се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Поточац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
Порекло становништва[uredi | uredi kod]
Село је 1905. године имало 190 кућа.
Према пореклу ондашње становништво Поточца из 1905. године може се овако распоредити:
- Староседеоца има 3 породице са 17 куће
- Косовско-метохијских досељеника има 3 породице са 71 куће.
- Из Старе Србије има 1 породица са 5 куће.
- Из околине има 4 породице са 33 куће.
- Из околине Ниша и Алексинца има 4 породице са 21 куће.
- Породице непознатог порекла има 2 породице са 17 куће.
- Из Топличког округа има 1 породица са 15 куће.
- Из околине Пожаревца има 1 породица са 8 куће.
- Из околине Врања има 1 породица са 3 куће. (подаци датирају из 1905. године[2]
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Поточац живи 1050 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,6 година (43,1 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 377 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,47.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.303 | 99,54% | ||
| Муслимани | 1 | 0,07% | ||
| непознато | 5 | 0,38% | ||
| Поточац у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1] | |||||||||||||
| Година пописа | 1818. | 1819. | 1820. | 1821. | 1822. | 1823. | 1824/25. | 1825. | 1826. | 1827. | 1828. | 1829. | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Куће | 54 | 54 | 54 | 57 | 56 | 58 | 58 | 58 | 59 | 62 | 63 | 62 | |
| Пореске главе* | - | 70 | 71 | 71 | 72 | 77 | 73 | 70 | 70 | 73 | 76 | 77 | |
| Арачке главе** | 150 | 161 | 163 | 163 | 162 | 167 | 173 | 177 | 181 | 186 | 190 | 192 | |
| *Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година | |||||||||||||
| м | ж | |||
| ? | 8 | 12 | ||
| 80+ | 16 | 21 | ||
| 75-79 | 29 | 44 | ||
| 70-74 | 53 | 48 | ||
| 65-69 | 43 | 62 | ||
| 60-64 | 47 | 59 | ||
| 55-59 | 29 | 21 | ||
| 50-54 | 46 | 29 | ||
| 45-49 | 59 | 44 | ||
| 40-44 | 48 | 32 | ||
| 35-39 | 39 | 42 | ||
| 30-34 | 25 | 39 | ||
| 25-29 | 28 | 34 | ||
| 20-24 | 32 | 32 | ||
| 15-19 | 37 | 42 | ||
| 10-14 | 42 | 55 | ||
| 5-9 | 33 | 21 | ||
| 0-4 | 32 | 26 | ||
| просек | 43.1 | 44.2 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 539 | 93 | 386 | 44 | 14 | 2 |
| Женски | 561 | 64 | 392 | 91 | 9 | 5 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 248 | 131 | - | - | 73 | 1 | 3 | 18 | 1 | 5 |
| Женски | 139 | 101 | - | - | 14 | - | - | 10 | 1 | 1 |
| Оба | 387 | 232 | - | - | 87 | 1 | 3 | 28 | 2 | 6 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 1 | 8 | 2 | 2 | - | - | 3 | |
| Женски | - | - | - | 7 | 4 | - | - | - | 1 | |
| Оба | - | - | 1 | 15 | 6 | 2 | - | - | 4 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-27. Pristupljeno 12.07.2012.
- ↑ Подаци: „Насеља“ књ.3 (др. Станоје. М. Мијатовић: Насеља српских земаља
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
- Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-27. Pristupljeno 12.07.2012.
