Анис

Izvor: Wikipedia
Анис (Anise)
Koehler1887-PimpinellaAnisum.jpg
Status zaštite
Sistematika
Carstvo: Биљке (Plantae)
Divizija: Скривеносеменице (Magnoliophyta)
Razred: Дикотиледоне биљке (Magnoliopsida)
Red: Apiales
Porodica: Apiaceae
Rod: Pimpinella
Dvojno ime
Pimpinella anisum
L.
Područje života

Анис (лат. Pimpinella anisum) познат још и као аниш, анасон, слатки јанеж, слатки коморац, слатки копар и слатки кумин је једногодишња, зељаста биљка која израсте од 0,5 до 1 метра висине. Расте у Средоземљу.

Особине[uredi - уреди]

  • Има гранату, меким, пахуљастим длачицама покривену шупљу стабљику. Стабиљка почиње да се грана на 2/3 висине
  • Цветови су бели, распоређени у штитасте цвасти. Латице су прекривене ситним длачицама. Расту у китама у облику изврнутог сунцобрана. Садрже ароматично уље, тако да имају пријатан мирис.
  • Листови се при дну састоје од 3 округласто урезана листића, средњи листови су прстенасти, а горњи уско крпасто раздељени.
  • Плод је јајастог облика, према врху сужен, а са страна мало стиснут, дугачак 3 до 6 милиметара. Боја плода је светло зеленосива. Плод (семе) се употребљава и као зачин и као лек.
  • Корен је танак и вретенаст.

Лековити делови биљкесу плод, односно зрело семе које се скупља само по сувом времену.

Лековито деловање[uredi - уреди]

Семе аниша делује против надимања, умирује грчеве, јача желудац и поспешује варење и одвод штетних сокова из организма. Такође чисти крв и јача живце. Чисти од слузи плућа, желудац и бубреге, јача пробавне органе, поправља неуредну менструацију и отклања несаницу.

Такође се користи у производњи колача и слаткиша, козметичких производа и производњи ликера. Употребљава се и у производњи алкохолних пића (Мастика).

Прави анис се данас употребљава тек у незнатним количинама јер га је потиснуо звездолики анис који има мирис и укус аниса, али ботанички није ни у каквој вези са њим.

Узгој[uredi - уреди]

Семе биљке се сади у априлу, а плод скупља крајем августа. Плод сам опада, а сазрева неравномерно. Принос је око 1-{t/ha}-.

Историја узгоја Први пут анис се помиње на египатском папирусу који се датира на око 1500 година п. н. е.

Литература[uredi - уреди]

  • Чланак је великим делом преузет са сајта www.herbateka.com, са ове странице. Дозволу за коришћење материјала са овога сајта можете видети овде.
  • Мала Енциклопедија Просвета - Општа Енциклопедија (А-Љ). Издавачко предузеће "Просвета", Београд 1959.

Спољашње везе[uredi - уреди]