Шанац (Крушевац)
| Шанац | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Расински |
| Град | Крушевац |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 1153 |
| Положај | |
| Координате | 43°37′16″N 21°21′02″E / 43.621°N 21.3505°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 136 m |
  Шанац Шанац (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 037 |
| Регистарска ознака | KŠ |
Координате: 43° 37′ 16" СГШ, 21° 21′ 02" ИГД
Шанац је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 1153 становника (према попису из 1991. било је 1285 становника).
Порекло имена[uredi | uredi kod]
Име Шанац, село је добило по шанчевима (рововима) који се налазе на брду изнад села, а који су служили за одбрану од најезде Турака.
Историја[uredi | uredi kod]
До Другог српског устанка Шанац се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Шанац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
Географија села[uredi | uredi kod]
Село се налази између реке са једне и брда са друге стране, тако да постје услови за лов и риболов. У селу се налази истурено одељење школе Драгослав Цекић коју похађају ђаци до четвртог разреда, док старији ђаци настављају школовање у оближњем селу Јасика удаљеном шест километара, где је матична школа. Село се налази на путу Крушевац-Варварин. Град Крушевац, коме село припада, се налази на раскршћу неколико туристичких центара у Србији, као што су: Врњачка Бања (30 км), Копаоник (50 км), Рибарска Бања (20 км) и Јастребац (10 км). На приближно истој удаљености само у другом смеру је варошица Варварин, место које и данас живи у прошлости од вашара до вашара, мир мештана ремети само прилив мештана који се налазе на привременом раду у иностранству у летњем периоду.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Шанац живи 979 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,8 година (43,8 код мушкараца и 45,8 код жена). У насељу има 298 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,87.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је мањи пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.132 | 98,17% | ||
| Роми | 19 | 1,64% | ||
| непознато | 2 | 0,17% | ||
| Шанац у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1] | |||||||||||||
| Година пописа | 1818. | 1819. | 1820. | 1821. | 1822. | 1823. | 1824/25. | 1825. | 1826. | 1827. | 1828. | 1829. | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Куће | 35 | 35 | 33 | 35 | 34 | 39 | 40 | 40 | 42 | 43 | 47 | 46 | |
| Пореске главе* | - | 44 | 47 | 45 | 43 | 46 | 47 | 49 | 47 | 47 | 55 | 52 | |
| Арачке главе** | 79 | 82 | 87 | 81 | 84 | 85 | 107 | 126 | 113 | 114 | 127 | 127 | |
| *Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година | |||||||||||||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 2 | ||
| 80+ | 20 | 33 | ||
| 75-79 | 24 | 29 | ||
| 70-74 | 41 | 48 | ||
| 65-69 | 37 | 45 | ||
| 60-64 | 35 | 33 | ||
| 55-59 | 27 | 21 | ||
| 50-54 | 61 | 46 | ||
| 45-49 | 53 | 54 | ||
| 40-44 | 38 | 38 | ||
| 35-39 | 28 | 36 | ||
| 30-34 | 34 | 28 | ||
| 25-29 | 32 | 33 | ||
| 20-24 | 32 | 37 | ||
| 15-19 | 31 | 29 | ||
| 10-14 | 32 | 25 | ||
| 5-9 | 33 | 27 | ||
| 0-4 | 14 | 16 | ||
| просек | 43.8 | 45.8 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 494 | 101 | 339 | 41 | 12 | 1 |
| Женски | 512 | 75 | 341 | 84 | 12 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 243 | 29 | - | 1 | 108 | 6 | 14 | 39 | 10 | 14 |
| Женски | 93 | 16 | - | - | 27 | - | - | 22 | 2 | 5 |
| Оба | 336 | 45 | - | 1 | 135 | 6 | 14 | 61 | 12 | 19 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | - | 7 | 4 | 1 | 6 | - | - | 3 | |
| Женски | - | - | 2 | 7 | 9 | 2 | - | - | 1 | |
| Оба | 1 | - | 9 | 11 | 10 | 8 | - | - | 4 |
Према пореклу ондашње становништво Шанца из 1905. године, може се овако распоредити:
- Староседеоца има 5 породице са 48 куће.
- Косовско-метохијских досељеника има 2 породице са 35 куће.
- Из околине Врања има 2 породице са 17 куће.
- Из околине Ниша има 1 породица са 16 куће.
- Породица непознате старине има 10 куће. (подаци датирају из 1905. године)[5]
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-27. Pristupljeno 12.07.2012.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ↑ Подаци: Насеља књ.6 (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља
Литература[uredi | uredi kod]
- Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-27. Pristupljeno 12.07.2012.
