Крвавица (Крушевац)
Prijeđi na navigaciju
Prijeđi na pretragu
За остале употребе, погледајте Крвавица (разврставање).
| Крвавица | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Расински |
| Град | Крушевац |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 862 |
| Положај | |
| Координате | 43°38′25″N 21°15′10″E / 43.640333°N 21.252833°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 248 m |
  Крвавица Крвавица (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 037 |
| Регистарска ознака | KŠ |
Координате: 43° 38′ 25" СГШ, 21° 15′ 10" ИГД
Крвавица је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 862 становника (према попису из 1991. било је 898 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
До Другог српског устанка Крвавица (тада Крвавице) се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Крвавица улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
Порекло становңиштва[uredi | uredi kod]
- Рајковићи (24 k., Св. Никола), старинци.
- Козићи и Јелићи (15 k., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили из Сталаћа у окр. крушевачком. Са Козићима у Бошњанима сматрају се као један род.
- Максимовићи и Милићевићи (12 k., Св. Арханђео), доселили из Жупе.
- Цветковићи (8 k., Св. Арханђео) су непознате старине.
- Дамњановићи (6 k., Св. Никола), доселили из Жупе, а тамо из Топлице.
- Белобрковићи (10 k., Св. Ђорђе и Ђурђевдан). Старином су са Косова, одакле су се преселили у Топлицу, а одатле у Жупу у село Лопаш, па отуда су дошли овамо.
- Плетикапићи (3 k., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), пресељени од стариначког рода Радивојевић из Бошњана.
- Милетићи (6 k., Св. Арханђео и Госпођиндан), доселили из Топлице.
- Савковићи (10 k., Св. Илија и Св. Ћирик), доселили из крушевачког округа.
- Маврићи (8 k., Св. Јован), пресељени из Глобара, а тамо су дошли из Топлице.
- Ивановићи (7 k., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили из Жупе.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Крвавица живи 679 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,9 код мушкараца и 41,4 код жена). У насељу има 203 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 4,25.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 856 | 99,30% | ||
| непознато | 6 | 0,69% | ||
| Крвавица у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1] | |||||||||||||
| Година пописа | 1818. | 1819. | 1820. | 1821. | 1822. | 1823. | 1824/25. | 1825. | 1826. | 1827. | 1828. | 1829. | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Куће | 17 | 20 | 19 | 20 | 21 | 23 | 23 | 24 | 23 | 22 | 24 | 24 | |
| Пореске главе* | - | 25 | 23 | 22 | 25 | 26 | 25 | 24 | 25 | 24 | 27 | 28 | |
| Арачке главе** | 56 | 54 | 53 | 55 | 59 | 61 | 64 | 69 | 69 | 70 | 72 | 75 | |
| *Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година | |||||||||||||
Становништво према полу и старости [5]
| м | ж | |||
| ? | 1 | 1 | ||
| 80+ | 7 | 11 | ||
| 75-79 | 14 | 22 | ||
| 70-74 | 24 | 30 | ||
| 65-69 | 28 | 39 | ||
| 60-64 | 22 | 21 | ||
| 55-59 | 18 | 21 | ||
| 50-54 | 31 | 34 | ||
| 45-49 | 36 | 37 | ||
| 40-44 | 31 | 20 | ||
| 35-39 | 21 | 19 | ||
| 30-34 | 37 | 30 | ||
| 25-29 | 23 | 33 | ||
| 20-24 | 24 | 26 | ||
| 15-19 | 20 | 20 | ||
| 10-14 | 25 | 23 | ||
| 5-9 | 34 | 28 | ||
| 0-4 | 19 | 32 | ||
| просек | 39.9 | 41.4 | ||
Домаћинства
|
|
Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 337 | 52 | 254 | 18 | 12 | 1 |
| Женски | 364 | 30 | 263 | 61 | 9 | 1 |
Становништво према делатности коју обавља
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 238 | 175 | - | 1 | 57 | - | 1 | 1 | - | 2 |
| Женски | 197 | 175 | - | - | 9 | - | - | 8 | - | - |
| Оба | 435 | 350 | - | 1 | 66 | - | 1 | 9 | - | 2 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 1 | - | - | - | - | - | - | |
| Женски | - | - | - | 1 | 2 | - | - | - | 2 | |
| Оба | - | - | 1 | 1 | 2 | - | - | - | 2 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-27. Pristupljeno 12.07.2012.
- ↑ Подаци: Насеља: књ.6 (др Станоје. М. Мијатовић: Насеља српских земаља
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
- Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-27. Pristupljeno 12.07.2012.
