Tughra

Izvor: Wikipedia
Tugra osmanlijskog sultana Mahmuda II. Ona znači: Mahmud han [kan], sin Abdülhamidov, zauvek pobedilac. Ispisano je:
- محمود خان بن عبدالحميد مظفر دائماً

Tughra (arapski i turski: طغراء; Tuğra), u daljem tekstu tugra, je kaligrafski amblem ili potpis sultana Osmanlijskog carstva koji se nalazio na svim zvaničnim dokumentima i prepisci. Takođe je bila urezana na njegov pečat i utisnuta na novčiće iskovane tokom njegove vladavine. Tugra bi bila oblikovana početkom sultanove vladavine i dvorski kaligraf, ili nişancı (/nišandži/), bi ju je iscrtavao na pisane dokumente. Prva tugra je pripadala sultanu Orhanu I (vl. 1324-1359), drugom vladaru Otomanske carevine. Ona se zatim razvijala i dostigla klasičan oblik tugrom sultana Sulejmana Veličanstvenog (vl. 1520-1566). Tugre su imale sličnu funkciju kao kartuš u starom Egiptu. Svaki osmanlijski sultan je imao sopstvenu tugru.

Vizuelni elementi tugre[uredi - уреди]

Tugra ima karakterističnu formu: dve petlje na levoj strani, tri okomite crte u sredini, odozdo ispis u vidu stoga i dva produžetka zdesna. Svaki element ima svojstveno značenje a zajedno čine oblik koji se lako prepoznaje kao tugra.

Vizuelni elementi tugre

Sultanovo ime se ispisuje u donjem delu, koji se zove sere. U prvom periodu ovo je moglo biti jednostavno kao “Orhan, sin Osmanov” u prvoj tugri iz 1326. U sledećim periodima se imenu nosioca i njegovog oca dodaju i počasne titule i molitve.

Petlje na levoj strani tugre se zovu beyze, od arapske reči za jaje. Neka tumačenja tvrde da su bejze predstavljale dva mora nad kojima su vladali sultani: spoljna, veća, petlja za Mediteran i unutrašnja, manja, za Crno more.

Okomite crte na vrhu tugre se zovu tug, tj. “motka za zastavu”. Tri tuga označavaju nezavisnost. Linije S-oblika koje prelaze preko tugova se zovu zülfe i one, uz vrhove tugova koji takođe gledaju udesno, označavaju da vetrovi duvaju sa istoka na zapad, što je tradicionalan pravac kretanja Osmanlija.

Crte na desnoj strani tugre se zovu hancere (/handžere/) i označavaju mač (“handžar”), simbol vlasti, moći i snage.

Tugre osmanlijskih sultana[uredi - уреди]

Upotrebe tugre van otomanskog konteksta[uredi - уреди]

Iako je tugra uglavnom poistovećena sa osmanskim sultanima, one su ponekad korišćene i u drugim turkofonim državama, poput Kazanskog kanata. Kasnije su tugre korišćene i među Tatarima carske Rusije.

Moderna tumačenja tugre[uredi - уреди]

Neki današnji kaligrafi koriste karakteristični oblik tugre. Primeri su tugre ruskog predsednika Vladimira Putina i japanskog cara Akihita.


Spoljne poveznice[uredi - уреди]

(na engleskom)