Tuš (crtanje)

Izvor: Wikipedia
Kinez, crtež tušem
E. Mane
Presovani kineski tuš

Tuš, ili „kinesko mastilo“ je vodeni rastvor pigmenta. U upotrebi je najčešće u crnoj boji, i to je „originalni tuš“, mada ga ima i u svim bojama. Vodootporan je, a pravi se tako što se pigment od crnog ugljena meša sa raznim želatinima ili lepkom.

Tuš se prvo upotrebljavao u Kini i otuda i naziv „kinesko mastilo“, a prema kineskoj legendi izumeo ga je kineski filozof Tien-Lcheu 2697. godine pre nove ere.

U Egiptu se tuš upotrebljavao za ispisivanje hijeroglifa na papirusima.

Pri kraju 11 veka, Eraklus, u svom delu De Coloribus et Artibus Romanorum piše upustva za pravljenje nekoliko vrsti tuša, uključujući tu i pravljenje „kineskog mastila“, koje je napravljeno od čađi, smole ili drveta. U zavisnosti koje je boje drvo, mogli su se napraviti i tuševi u boji. 1581. godine u Engleskoj počinje prva ručna proizvodnja „kineskog mastila“ — tuša. U Evropi se tuš pojavljuje u široj upotrebi tek u 18. veku.

U Kini, Japanu i Koreji je u upotrebi i presovani tuš — „kineski tuš“, koji, osim u crnoj, osnovnoj boji, može biti i u drugim bojama.

Presovani tuš se trlja u maloj kamenoj posudi, i tu se pigment, koji se dobio struganjem o kamenu podlogu, meša sa vodom. Gustinu tuša određuje sam umetnik. Ovako pripremljen tuš se na papir ili platno nanosi četkom. U Kini i Japanu, na ovaj se način ispisuju tekstovi — kaligrafija, a prave se i crteži na papiru i tkanini. Najbolji papir za crtanje je ručno rađeni papir od pirinča, zbog svoje strukture i načina na koji prima tuš, a kada je u pitanju tkanina, najbolja podloga je, za crteže četkom, svila.

Tehnike crtanja tušem[uredi - уреди]

Četinari, crtež tušem
Japan, 16. vek

Crtanje tušem je jedna od crtačkih tehnika, a postoji nekoliko vrsta crtanja tušem:

  • crtež perom
  • crtež drvcetom
  • crtež četkom
  • lavirani tuš

Crtež perom se izvodi metalnim ili ptičjim perom (od guske, gavrana ili labuda). Ptičja pera imaju oštar i elastičan šiljak koji je osetljiv na pritisak ruke, pa se, baš zbog toga, laganim dodirivanjem podloge ili jačim pritiskom na nju, dobijaju linije različitih debljina i oštrina. Metalna pera — perca, kojih ima različitih debljina, ostavljaju oštar i jasan trag, pa zato i sam crtež deluje jasno, čisto i oštro sa puno kontrasta i napetosti. Unakrsnim linijama, njihovim debljinama, a to se postiže pritiskom pera na podlogu, i tačkama se mogu dočarati strukture i teksture različitih materijala. Metalna perca se stavljaju u držalo od drveta ili metala. Kao materijal u crtanju najčešće služi crni tuš, zatim tuš u boji, mastilo i sepija (boja od sipe). Kao podloga, za ovakvo crtanje potrebne su finije vrste glatkog papira.

Crtež drvcetom se izvodi na sličan način kao i perom, ali umesto pera se upotrebljavaju tanka, više ili manje zašiljena drvca. Od vrste drveta, kao i od debljine drvceta, zavisi kakva će biti linija crteža. Mnogi umetnici, zbog toga što su u stanju da sami naprave tačno ono što im odgovara, služe se ovim načinom crtanja. I kod ove tehnike, kao podloga za crtanje treba da bude finija vrsta glatkog papira, a crta se pomoću crnog tuša, tuša u boji, mastilom i sepijom.

Crtež četkom se izvodi tako što se tuš, tuš u boji, mastilo ili sepija nanosi na papir četkom. Četke su različitih debljina, a pritiskom četke na podlogu po kojoj se crta, stvaraju se međutonovi, nijanse svetlijeg i tamnijeg. Papir kod ovakvog načina crtanja mora biti papir koji relativno brzo upija tuš, mada se i na glatkom papiru, zbog proklizavanja četke mogu dobiti razni efekti.

Lavirani tuš se izvodi tako da se suvom četkom ispire naneseni namaz tuš koji se po potrbi nanosi ponovo. U principu se mogu lavirati sve vrste slikarkih tehnika.

Literatura[uredi - уреди]

  1. Markus Steigman/ René Zey- Lexikon der Modernen Kunst Tehniken und Stile Hamburg 2002.

Vidi još[uredi - уреди]