Sveti Valentin

Izvor: Wikipedia
Sv. Valentin, zaštitnik zaljubljenih

Sveti Valentin (zaštitnik zaljubljenih) je bio episkop i mučenik, a živeo je u 3. veku. Pogubljen je 269. godine odsecanjem glave u doba kad je Rimskim carstvom vladao car Klaudije II.

Kasnije je car Julije I u 4. veku nad njegovim grobom podigao baziliku, i od se tada taj svetac počeo slaviti među hrišćanima.

U 15. veku je ovaj svetac povezan sa praznikom zaljubljenih (dan zaljubljenih), što se održalo do danas.

Dan Svetog Valentina je 14. februar.

Istorija[uredi - уреди]

Zašto je Dan zaljubljenih, dan svetog Valentin smešten sredinom februara? Veza prema tom datumu, tom dobu mogu biti sledeće:

Kod Starih Grka je od sredine januara do sredine februara bio mesec Gamelion u kojem se obeležavala svetost braka Here i Zevsa.

U Antičkom Rimu je 15. februar bio dan kad se slavio Luperkus, bog plodnosti (često prikazivan polugol, obučen u kožu jarca). Devojka koju bi glumac koji je personifikovao Luperkusa dotaknuo, bila bi uverena kako će biti plodna.

U srednjem je veku sredina februara je bila tredicionalno smatrana kao doba kad se pare ptice.

Crkve i dan Sv. Valentina[uredi - уреди]

Sve do 1969. godine u Katoličkoj crkvi dan Sv. Valentina je bio uključen kao standardni dan kad se slavio dan sveca - 14. februara. Ali taj je dan izbrisan iz katoličkog kalendara zbog želje za smanjenjem broja svetih dana kod onih svetaca kod kojih nije bilo istorijskih činjenica povezanosti dana i sveca.

Pravoslavna crkva svetog Valentina proslavlja 30. jula po starom, odnosno 13. avgusta po novom kalendaru s još jednom razlikom da se ovaj svetitelj u pravoslavnoj crkvi ne proslavlja kao zaštitnik zaljubljenih.