Sveti Apolinarije

Izvor: Wikipedia
Sveti Apolinarije

Apolinarije je bio učenik apostola Petra. Ovaj svetitelj je rodom iz grada Antiohije. Sveti Petar ga je poveo sa sobom iz Antiohije u Rim, i u Rimu ga rukopoložio za episkopa grada Ravene. U hrišćanskoj tradiciji pominje se da je došavši u Ravenu Apolinarije ušao u dom nekoga vojnika Irineja, kome je iscelio sina od slepila, i tako obratio ceo dom u hrišćanstvo. Isto tako hrišćani veruju da je iscelio od neke teške bolesti i ženu vojenačalnika Ravenskog, te se i njegov sav dom krstio. Po želji vojenačalnika Apolinarije ostao je u njegovom domu na stanovanju. Tu je napravio i jednu domaću crkvu. U tom domu je živeo 12 godina, propovedajući Jevanđelje i krštavajući mnogobošce. Od mnogobožačkih starešina je mučen u više mahova, ali se uvek spašavao. Najzad je osuđen na progonstvo u Ilirik (na Balkan). Međutim lađa, na kojoj su putovali, razbila se od bure i potonula, i odsvih putnika spaseio se samo sveti Apolinarije sa dva vojnika i tri klirika svoja. Vojnici koji su se spasili poverovali su u Isusa Hrista i krstili se. Tada je Apolinarije počeo propovedati Jevanđelje po celom Balkanu, spuštajući se do Dunava. Po tom se uputio u Trakiju, gde je takođe pod pritiskom velikim širo Hrišćanstvo. Posle 3 godine rada na Balkanu proteran je natrag u Italiju. On je došao u Ravenu, gde su mu se svi verni neobično obradovali. Čuvši za ovo starešine mnogobožačke su pisali caru Vespazijanu o Apolinariju kao mađioničaru, i pitali ga da li da ga ubiju kao neprijatelja njihovih bogova. Na to je car odgovori, da ga ne treba ubijati nego samo tražiti da prinese žrtvu bogovima, ili da se iz grada protera, jer veli: „ne priliči se da se svetimo nekome za bogove, jer oni sami mogu se osvetiti neprijateljima svojim, ako se prognjeve." Međutim i mimo ove carske naredbe mnogobošci su napali Apolinarija i noževima ga izboli. Od teških rana ovaj svetitelj je preminuo. Mošti svetog Apolinarija nalaze se u Raveni, u crkvi njegovog imena.

Srpska pravoslavna crkva slavi ga 23. jula po crkvenom, a 5. avgusta po gregorijanskom kalendaru.

Literatura[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]