Skorbut

Izvor: Wikipedia
Skorbut
Klasifikacija i spoljašnji resursi

Skorbutni desni, simptom skorbuta.
ICD-10 E54.
ICD-9 267
OMIM 240400
DiseasesDB 13930
MedlinePlus 000355
eMedicine med/2086 derm/521 ped/2073 radio/628
MeSH D012614

Skorbut (lat. scorbutus) je bolest koja nastaje usled dugotrajnog nedostatka vitamina C (askorbinske kiseline) u organizmu, a ispoljava se promenama u koži, sluznicama, vezivnom tkivu i zglobovima. Osnovne promene u hipovitminozi C su poremećaji u strukturi vezivnog tkiva. Nedostatak vitamina C dovodi do poremećaja u sintezi kolagena. Simptomin skorbuta su veoma izražena slabost, krvarenje iz desni i ispadanje zuba. Krvavljenje se javlja i u koži (tamno crvene pege), butinama i potkolenicama i drugim tkivima. Bolesnici još pate od bledila, depresije i smanjene pokretljivosti.

Kroz istoriju, skorbut je bio čest među mornarima, gusarima, vojnicima i drugima koji bi dugo bili izolovani od voća i povrća - primarnih izvora vitamina C. Skorbut je prvi opisao Hipokrat. Džejms Lind je prvi dokazao da se skorbut može lečiti agrumima. Svoje eksperimente je opisao 1753. u knjizi „Traktat o skorbutu“. Ova bolest ne napada većinu životinja koje same sintetizuju vitamin C. Od nje oboljevaju ljudi, primati i par drugih životinja.

Etiologija i patogeneza[uredi - уреди]

Skorbut nastaje posle dugotrajnog nedovoljnog unošenja vitamina C hranom. Organizam čoveka nije sposoban da sintetiše vitamin C, te zbog toga mora da se unosi hranom. Ukupne količine vitamina C u organizmu zdrave odrasle osobe kreću se od 4 do 5 grama. Pošto dnevne potrebe iznose se oko 1mg na kilogram telesne težine, te se rezerve utroše za nekoliko nedelja ako askorbinska kiselina prestane da se unosi hranom. Nedostatak askorbinske kiseline u hrani može da bude posledica njenog razaranja pri kuvanju ili čuvanju namirnica. U toku trudnoće i u perodu laktacije potrebe za askorbinskom kiselinom se udvostručuju i ukoliko se njeno unošenje ne poveća mogu se javiti znaci hipovitaminoze.

Patogeneza

Najveća koncentracije askorbinske kiseline (vitamina C) utvrđene su u nadbubrežnim žlezdama, jetri, slezini i mozgu. Vitamin C igra značajnu ulogu u reakcijama intracelularnog transporta, omogućava hidroksilaciju u mnogobrojnim reakcijama, biosintezi kortikosteroida, održavanju folne kiseline u redukovanom obliku i u metabolizmu tirozina.

Osnovni poremećaj u hipovitaminozi C je u mezenhimnim tkivima i ispoljava se nedovoljnim stvaranjem međućelijske cementne supstance od strane fibroblasta, osteoblasta i odontoblasta. Zbog toga je poremećeno stvaranje kolagena, osteoidnog tkiva i dentina. Nedovoljno stvaranje međućelijske cementne supstance u zidovima krvnih kapilara uzrokuje njihovu povećanu propustljivost, što se manifestuje transudacijom plazme i krvarenjem.

U dečjem skorbutu osnovni poremećaji se odigravaju u kostima. Oni se ispoljavaju nedovoljnim stvaranjem osteoidnog tkiva. Zona okoštavanja je tanka, zato što nedostaje osteoidno tkivo čije je stvaranje poremećeno. Korteks je istanjen, koštane trabekule su smanjene, a krvarenja u periost su vrlo česta.

Klinička slika[uredi - уреди]

Skorbut se ispoljava raznim simptomima i znacima. Osnovne promene se nalaze na desnima, zubima, koži i kostima.

  • Desni su otečene i krvave. Krvarenja se javljaju spontano ili na dodir, najčešće pri pranju zuba. Zubi u dece se nepravilno razvijaju, matriks se slabo stvara a dentin je porozan.
  • Koža. Propustljivost zida kapilara kože je povećana usled čega se javljaju petehijalna krvarenja u koži.
  • Kosti. Promene na kostima se uglanom javljaju u dece. Te promene su posledica pretvaranja hrskavičavog matriksa u kost. Krvarenja se javljaju u unutrašnjosti kostiju, na spoju hrskavice i dijafize, ispod periosta.

Prvi simptomi i znaci u odraslih osoba sa skorbutom su malaksalost, brzo zamaranje i nezainteresovanost. Otežano disanje, bolovi u mišićima, zglobovima i kostima, naročito noću javljaju se kasnije. Ti poremećaji su udrženi sa hiperkeratozom kože i petehijalnim krvarenjima u njoj, a naročito oko folikula dlake. Kožna krvarenja su naročito izražena na nogama i na mestima izloženim pritisku.

Biohemijski poremećaj

Smanjena koncentracija askorbinske kiseline ne može da se uzme kao kriterijum za utvrđivanje hipovitaminoze jer se vrednosti u zdravih osoba kreću između 0 i 3 mg%. Kao što je već pomenuto, vitamin C deluje katalitički u stvaranju hijaluronske kiseline, glavnog sastojka cementske međuendotelske supstancije zidova kapilara. Usled smanjenog stvaranja hijaluronske kiseline, odnosno poremećenog stvaranja cementeske međuendotelske supstancije nastaje pojačana propustljivost krvnih sudova i pojava znakova hemoragijskog sindroma (Centigil i sar., 1958). Različit stepen anemije se javlja u bolesnika koji boluju od skorbuta. Anemija je uslovljena gubitkom krvi i poremećenim stvaranjem eritrocita u kostnoj srži usled nedostatka vitamina C.

Dijagnoza[uredi - уреди]

Hipovitaminoza C se dosta teško otkriva zbog toga što su promene na desnima vrlo često uzrokovane drugim etiološkim činiocima: bolesti zuba, zapaljenski gingivitis, trovanje olovom, uzimanje lekova za lečenje epilepsije (Dilantin i dr.). Kao pomoć u dijagnostici služi činjenica da je sluznica otečenih desni u hipovitaminozi C crvenocijanotične boje, dok je u drugim bolestima crvene ili nepromenjene boje.

Hemoragijski sindrom u koži i sluznicama u bolesnika s hipovitaminozom C treba da se detaljnim ispitivanjem hemostaze i koagulacije krvi diferencira od drugih vaskulnih, trombocitopatskih i koagulopatskih hemoragijskih sindroma.

Laboratorijske karakteristike skorbuta su pozitivan Rumpel-Ledeov znak i normalni rezultati svih testova hemostaze.

Lečenje i profilaksa[uredi - уреди]

Skorbut se leči tako što se u ishranu vrati normalna količina vitamina C. Terapija skorbuta se sastoji u oralnom davanju preparata askorbinske kiseline, 3x500 mg dnevno. Askorbinska kiselina ne mora se dodavati parenteralno jer se dobro apsorbuje iz digestivnog trakta kao pripadnik grupe hidrosolubilnih vitamina. Kada se askorbinska kiselina daje intravenski, ona se brzo izlučuje putem urina tako da je efekat slabiji nego kada se daje per os. Zasićenje organizma se postiže brzo, jer je za to potrebno oko 5 grama askorbinske kiseline.

Preventivne mere u suzbijanju hipovitaminoze C sastoje se u zdravstvenom prosvećivanju trudnica u pogledu pravilne ishrane odojčeta odmah nakon rođenja. Izvesna opasnost od oboljevanja preti novorođenčadi jer termička obrada mleka uništava vitamin C, ali se on veštački nadoknađuje. Danas je skorbut gotovo iskorenjena bolest.

Literatura[uredi - уреди]

  • Stanoje Stefanović: Interna medicina; Medicinska knjiga Beograd - Zagreb, 1985
  • Stanoje Stefanović: Specijalna klinička fiziologija; Medicinska knjiga, Beograd - Zagreb, 1990 ISBN 86-311-0037-4

Vanjske veze[uredi - уреди]

  1. SCURVY: How a Surgeon, a Mariner, and a Gentleman Discovered the Greatest Medical Mystery of the Age of Sail by Stephen R. Bown. Published by Thomas Dunne Books 2004.
  2. The history of scurvy & vitamin C. by Kenneth J. Carpenter. Published by Cambridge University Press 1986.
  3. Cegłowski, Maciej (March 7, 2010). "Scott and Scurvy". http://idlewords.com/2010/03/scott_and_scurvy.htm. 
Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).