Serijski ubica

Izvor: Wikipedia

Serijski ubica ili serijski ubojica (engleski: serial killer) se tradicionalno definira kao pojedinac koji je tokom jednog dužeg perioda (najkraće mjesec dana) ubio tri ili više drugih osoba [1], a čiji je osnovni motiv psihološko zadovoljstvo. Ubistva često imaju seksualnu komponentu, ali mogu biti dodatno motivirana bijesom, koristoljubljem i nastojanjem da se na sebe skrene pažnja. Ubistva obično povezuje istovjetan ili sličan način izvršenja, ili zajednička karakteristika žrtava (zanimanje, rasa, spol ili godište). [2]

Serijske ubice valja razlikovati od masovnih i tzv. lančanih ubica.

Iako je riječ o fenomenu koji datira od samih začetaka historije, sam izraz je relativno nov, odnosno prvi ga je upotrijebio 1974. agent FBI Robert Ressler. Odatle se brzo proširio u druge jezike. Tome je značajan doprinos donijela američka popularna kultura, odnosno filmovi i TV-serije gdje serijske ubice predstavljaju čest motiv zapleta.

Karakteristike[uredi - уреди]

Serijske ubice u Americi sklone su da dele sledeće generalne karakteristike:

  1. Većina su muškarci, belci i samci. Ipak, postoje zabeleženi slučajevi kad su serijske ubice bili ne-belci: Vejn Vilijams, Timoti Spenser, Čarls Ng, Ričard Ramirez...
  2. Često su inteligentni, sa IQ-om u rangu 111-120.
  3. Često imaju poteškoća da ostanu zaposleni. Obično imaju loše plaćene poslove.
  4. Sklone su da dolaze iz nestabilnh porodica.
  5. Kao deca, tipično su napušteni od oca i odgajala ih je dominantna majka.
  6. Njihove porodice često imaju kriminalnu, psihijatrisku i alkoholičarsku istoriju.
  7. Često su zlostavljani—emocionalno, fizički i/ili seksualno—od strane člana porodice.
  8. Imaju veliki broj pokušaja samoubistva.
  9. Još od detinjstva, mnogi su intenzivno zainteresovani za voajerizam, fetišizam i sadomazohističku pornografiju.
  10. Više od 60 posto mokri u krevet posle 12. godine.
  11. Mnogi pate od piromanije.
  12. Vrše torturu nad malim životinjama.

Naravno, ovo nije uvek slučaj, i postoje izuzeci. Na primer, Harold Šipman je bio veoma uspešan lekar. Denis Nilsen je bio bivši vojnik koji nije imao kriminalni dosije kada je uhapšen, niti je poznato da ispoljio ijednu od gorenavedenih karakteristika.
Psihoza je retko primećena kod serijskih ubica. Dominatna psihijatrijska dijagnoza je sociopatska ili antisocijalna ličnost koja predstavlja posebnu kategoriju poremećaja ličnosti. Psihopate nemaju empatiju ili krivicu, egocentrični su i impulsivni i ne povinuju se socijalnim, moralnim ili pravnim normama.

Kategorije[uredi - уреди]

FBI deli serijske ubice u tri kategorije: "organizovani", "neorganizovani" i "mešani". Americki serijski ubica Ted Bundy, smatra se za kombinaciju veoma organizovanog i veoma neorganizovanog ubice.

Zapoceo je kao veoma oranizovan pocinilac, koji je tacno znao sta zeli i za kratko vreme ustanovio svoj M.O.(modus operandum) i viktomologiju. Ubijao je mlde devojke, koje su ga kako je kasnije i sam izjavio podsecale na njegovu devojku, koja ga je ostavila. Odredjeno vreme, dok je ubijao i drzao se svojih pravila i standarda uspevao je da izbegava policiju. Bio je potpuno svestan onoga sto je radio i uspevao da bude dovoljno u kontroli, da nista ne ostavi za sobom. Njegove zelje i fantazije su rasle i zbog toga je zeleo poveca rizik i da prestane da radi po pravilima koja je sam sebi postavio. Cista radoznalost i fizicka privlacnosti, prema veoma maldoj devojcici, koju je kidnapovao i u svom kombiju ubio ga je ksotala slobode. Prilikom ovog ubistva, nije se drzao pravila i izgubio je kontrolu nad delom koje je pocinio, taj zlocin se smatra njegovim potpuno neorganizovanim ubistvom. Kako je gubio kontrolu, poceo je da panici i ostavio previse za sobom, sto je bilo sasvim dovoljno policiji, da ga poveze sa tim ubistvom.

V. takođe[uredi - уреди]

Izvori i napomene[uredi - уреди]

Napomene
Literatura