Ruska ustavna kriza (1992-1993)

Izvor: Wikipedia
Beli dom, sedište Vrhovnog sovjeta Rusije nakom bombardovanja.

Ruska ustavna kriza 1993. bila je politički obračun između predsednika Rusije Borisa Jeljcina i ruskog parlamenta koji je rešen upotrebom vojne sile. Odnosi između predsednika i skupštine su se pogoršavali neko vreme. Ustavna kriza je dostigla vrhunac 21. septembra 1993. kada je predsednik Boris Jeljcin krenuo da raspusti parlament (Kongres narodnih deputata i njegov Vrhovni sovjet), iako predsednik Rusije po ruskom ustavu nije imao ovlašćenje da to uradi. Jeljcin je iskoristio rezultate referenduma iz aprila 1993. da opravda svoje akcije. Kao odgovor na to, parlament je Jeljcinove odluke ocenio ništavnim, smenio Jeljcina i proglasio potpredsednika Aleksandra Ruckoja za vršioca dužnosti predsednika.

Situacija se dalje pogoršavala početkom oktobra. Demonstranti su 3. oktobra probili policijski kordon oko parlamenta, zauzeli kancelarije gradonačelnika Moskve i pokušali da zauzmu televizijski toranj Ostankino. Ruska vojska, koja se u početku proglasila neutralnom, po Jeljcinovom naređenju zauzela je zgradu Vrhovnog sovjeta i ranim jutarnjim časovima 4. oktobra i uhapsila vođe pobune.

Desetodnevni ulični sukobi su postale ulične borbe sa najvećim brojem žrtvama u istoriji Moske još od Oktobarske revolucije.[1] Prema, procenama vlade, ubijeno je 187 ooba i povređeno 437, dok izvori bliski ruskim komunistima procenjuju broj žrtava na oko 2000.

Reference[uredi - уреди]

  1. Braithwaite, Rodric (2011). Afgantsy: the Russians in Afghanistan 1979-89. Profile Books. str. 7. ISBN 978-1-84668-054-0. 


Heraldic hourglass .svg Nedovršeni članak Ruska ustavna kriza (1992-1993) koji govori o historiji je u začetku. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.