Razgovor:Теорија интерфејса (књига)

Predlog za brisanje

Koliko razumem, ovo je doktorska disertacija osobe koja se zove Oleg Jeknić. Jedino što bi u ovom članku možda bilo vredno jeste ovo: "Knjiga razmatra pitanja koja su aktuelna u savremenoj teoriji medija: šta je interfejs i koja mu je uloga u komunikaciji; šta je medij; kakva je razlika između medija i interfejsa, i u kakvom odnosu oni stoje. U njoj je dat istorijsko-analitički pregled koncepta interfejsa, od antičkih mislilaca do modernih filozofa i teoretičara, kao što su Imanuel Kant, Anri Bergson, Moris Merlo-Ponti, Maršal Makluan, Džejms Gibson, Lev Manovič, Mark Hansen i drugi". Od toga, ono o "antičkim misliocima" je vrlo upitno, a u ostalo ne ulazim, jer ne znam. Pojam "interfejsa" se ne definiše. Šta je ova knjiga novoga ponudila (a kao doktorska disertacija morala je nešto novo ponuditi), ne navodi se, osim kriptične ali simplističke reference na "jedan medij i mnoštvo interfejsa". Umesto toga, imenuju se izdavači i grafički urednik. Ukratko, članak ne govori ni o čemu i predlažem ga za brisanje. --Igor Windsor (razgovor) 00:35, 14 jun-липањ 2014 (CEST)

Задивљујући је порив да се на брзо (!) брисање стави књига коју неко није читао. (Ја јесам.) И то све упркос чињеницама:

1) У чланку је наведено изричито мишљење групе угледних професора из више области који кажу да је теорија оригинална, а књига драгоцена

2) Књигу је објавио универзитет.

3) Изашла је као друга књига у едицији "Ars/Techne", коју је отворила књига Жака Рансијера. Подсетник за неупућене: "Жак Рансијер (Jacques Rancière) jе рођен 1940. у Алжиру. По завршетку École normale supérieure у кругу Луја Алтисера (Louis Althusser), 1969. године се одазива позиву Мишела Фукоа (Michel Foucault), прикључујући се Одсеку за филозофију тек основаног, експерименталног Универзитета у Винсену (Vincennes), који ће наредних година окупити различита имена француске филозофије друге половине 20. века: Делеза (Deleuze), Лиотара (Lyotard), Бадјуа (Badiou) и многе друге. Након што се 1980. Универзитет сели у париско предграђе Сен Дени (Saint Denis) и постаје познат под именом Paris-VIII, Рансијер ће на њему предавати све до одласка у пензију средином деведесетих." И тако даље и ближе. — — — Дакле... Ако је Јекнићева књига изашла у истој едицији као прва домаћа, онда то нешто говори о ставу уредника и издавача о овом делу (а академска је издавачка кућа).

4) Ово је једина књига на тему теорије интерфејса у целој Југоисточној Европи, колико знам. Можда и шире.

5) Аутор предаје Теорију филма и Историју филма на два београдска факултета.

6) Уз све то, графички дизајнер је чувени Борут Вилд (и нормално је да ће бити наведен у чланку), а и рецензенти су врло познати професори.

Да ли све ово има икакву тежину? --Stripar (razgovor) 01:51, 14 jun-липањ 2014 (CEST)

Nije poriv, nego predlog. Što se ostalog tiče:

1. Nema grupe uglednih profesora, nego se navodi samo komisija za odbranu disertacije, čiji je Šuvaković bio član.
2. Mnoge knjige objavljuju univerziteti.
3. Nebitno je za ovu knjigu ko je autor prve knjige objavljene u ediciji u kojoj je potom objavljena i ova knjiga.
4. Nedokazano je da je ovo jedina knjiga o "teoriji interfejsa" na Balkanu (o tome još dole).
5. Nebitno je šta pisac knjige predaje. Ima na stotine hiljada predavača na svetu.
6. Nebitno je ko je grafički dizajner.

Na kraju, ne vidi se uopšte iz članka šta autor hipotezira kao "interfejs" i kakve zaključke izvodi? O čemu je uopšte ova knjiga? Uostalom, smatram da članak treba obrisati ;) --Igor Windsor (razgovor) 02:11, 14 jun-липањ 2014 (CEST)

Уз све поштовање за лично "сматрање", а и порив за предлог, питање битности/небитности није на нама двојици, већ је одређено правилима Википедије. Књига, а и чланак о њој, та правила испуњавају (независне потврде важности од стране два универзитета). На питања о чему је књига и да ли је битна подробно је одговорено у самом чланку (рецензије и садржај). Оно што ја могу да додам: писац је прилично убедљиво показао да постоји само један једини медијум (електромагнетни талас), а да су све остало интерфејси (сучеља), што је, је л' те, мало већи одмак од Маклуановог концепта. Књига се може набавити код издавача или у "Беополису", па је тамо одговор на она конкретна питања о антици. Уосталом, сматрам да су неким људима теорија медија и комуникологија специјалистичке области исто колико је некима класична филологија, па ћемо се ваљда сложити да је на лапидарна запиткивања неупућених нужно лаконски одговорити. За све остало служи читање саме књиге. --Stripar (razgovor) 02:41, 14 jun-липањ 2014 (CEST)

"писац је прилично убедљиво показао да постоји само један једини медијум (електромагнетни талас)". -- Ako dobro razumem, ovaj elektromagnetni talas je taj originalni doprinos nauci proizašao iz ove doktorske teze? --Igor Windsor (razgovor) 02:47, 14 jun-липањ 2014 (CEST)

Између осталог и то (довољно револуционарно за данашњу теорију медија), уз још коју крупницу. Али питао си баш за ово. Сад ми само реци да ниси импресиониран, на невиђено. --Stripar (razgovor) 02:55, 14 jun-липањ 2014 (CEST)

• Komentar - Na en.wiki postoji Wikipedia:Notability (books) koja se u suštini svodi na to da je neka knjiga dovoljno značajna da ima svoj članak ukoliko je tekst o njoj objavljen u više netrivijalnih radova koji su nezavisni od same knjige. Ovde su jedini izvori sama knjiga i nalaz komisije za ocenu doktorata, što nije dovoljno da ova knjiga pređe prag značaja. --Antidiskriminator (razgovor) 00:22, 15 jun-липањ 2014 (CEST)

Не причамо само о књизи, већ о дисертацији и новој теорији. Ово је било научно истраживање на државном универзитету одобрено од државне комисије и брањено пред другом независном комисијом. Који конкретно од два универзитета (први: теза, други: издавач) и пет професора-рецензената који су рекли да је ово значајно по теби нису мериторни да би им се на Википедији веровало? И зашто нису мериторни као референца? --Stripar (razgovor) 01:14, 15 jun-липањ 2014 (CEST)

Profesori i univerziteti mogu da budu izvor informacija ali ovde ne mogu da budu upotrebljeni kao dokaz da je knjiga značajna da ima svoj članak. Ako je teorija zaista značajna brzo će se pojaviti više netrivijalnih nezavisnih izvora o njoj.--Antidiskriminator (razgovor) 01:44, 15 jun-липањ 2014 (CEST)

Slažem se sa Antidiskriminatorom. --Kolega2357 Razgovor 01:45, 15 jun-липањ 2014 (CEST)

Suma sumarum

Волим ја да видим спонтано слагање вас тројице, па ћу у овом случају препустити администраторима одлуку. Али нека буде уписано да је стављен шаблон за брзо брисање поводом правилног чланка и добре књиге, а да сви толеришемо (по мени, са разлогом) и хиљаде примера несавршених чланака и много мање релевантних тема, од којих међу књигама издвајам: Zavođenje (roman), Prokletstvo ratnika, otkupljenje grijeha prošlosti, Zvjezdarnica (Josip Balatinac), Pikavci na plaži, Kao da sanjam, Trag koji ostaje, Prokletstvo ratnika, osveta Crnih udovica, Horg, Slučajni izletnici, U košulji vremena, Sara (knjiga), Začuđeno jutro i svirala od vrbova pruta, Slučajni izletnici... Али мени не пада на памет да тражим њихово брисање, јер је неко време и љубав уложио у то да обавести јавност. Вама тројици хвала на поучавању о правилима, колегијалности и добронамерности. --Stripar (razgovor) 13:44, 15 jun-липањ 2014 (CEST)

Мојим врло грубим превидом, уврстио сам и биографију антифашисткиње Саре Бертић у примере полурелевантних и мањкавих чланака. Извињавам се за несвесно лош избор. --Stripar (razgovor) 13:38, 18 jun-липањ 2014 (CEST)

Prijedlog za rješenje spora

Iako bih volio da na sh.wiki ima više sadržaja vezanih uz temu ovog članka, a manje vezanih uz singlice Britney Spears, skloniji sam stavu da u ovom konkretnom slučaju knjiga ne zadovoljava kriterije o značaju nego da ih zadovoljava. S druge strane, ne bih volio da se članak briše. Mnogo jednostavnije i elegantnije rješenje jest da jednostavno služi kao preusmjerenje na Олег Јекнић; ukoliko knjiga postane dovoljno važna (citirana, raspravljana i sl.) da o njoj treba pisati novi članak, bit će ga mnogo jednostavnije otvoriti. --OC Ripper (razgovor) 11:31, 18 jun-липањ 2014 (CEST)

Може и преусмерење, да довршимо аномалну и према мени увредљиву ситуацију где је показана лоша воља према мом стручном познавању неких области, а и труду и времену које дајем пројекту.

На примедбе могу необавезно да кажем:

1) Као што сам једном објаснио на СР вики: по закону, теме докторских теза се дају управо по значају за науку, а врло мали број од посебне важности постане књига. Ти случајеви већ по својој природи аутоматски прелазе праг Википедијиног значаја.

2) Нико ми није објаснио зашто више установа, чланови обе комисије и рецензенти књиге нису овде прихватљиви као озбиљна референца, а врх су ове науке у региону ЈИ Европе и признати у свету. Ово је научно поље и ред је да причамо стручним аргументима, а не да буде мобинг по принципу "чини ми се", како сад то доживљавам.

3) Нико не коментарише двојне стандарде и примере овдашњих чланака које сам дао. (Опет: не тражим да се бришу, поштујем уложен труд, а и разлог за њихово стављање.)

4) Чини ми се сада да су на СХ википедији неки једнакији од других, као и на једној другој братској. Хвала на пажњи. --Stripar (razgovor) 13:01, 18 jun-липањ 2014 (CEST)

Predlažem da se ide i korak dalje i da se umesto preusmerenja ovaj članak propoji članku o Olegu Jekniću (bez sadržaja i predugih navoda iz stručne recenzije).--Antidiskriminator (razgovor) 17:10, 18 jun-липањ 2014 (CEST)

Prebacio sam dve-tri ključne rečenice iz ovog članka u članak Oleg Jeknić, kamo ću preusmeriti ovaj članak, u skladu s OC Ripperovim predlogom. --Igor Windsor (razgovor) 18:11, 18 jun-липањ 2014 (CEST)