Nakovanj

Izvor: Wikipedia
Nakovanj

Nakovanj je priručna alatka. Sastoji se od teškog masivnog bloka stene ili ‎metala. Koristi se pri obradi predmeta uz pomoć čekića ili dleta. ‎Nakovnji se koriste od kasnog neolita od strane zanatlija koji su obrađivali ‎metal, ali je ovaj alat korišćen i mnogo ranije, prvensteveno za obradu kamena.‎

Postoje različiti tipovi nakovanja, u zavisnosti od potreba različitih zanatlija. ‎Tipičan nakovanj metalaca ima ravno lice na kojem se oblikuje metal, mekši ‎zadnji deo za deljanje i rog sa prednje strane za savijanje metala. Neki nakovnji ‎imaju i rep. Većina nakovanja iz poslednja dva veka imaju i po dve rupe na licu, ‎koje služe za umetanje raznoraznog alata, a poneki i više takvih rupa kako bi se ‎zadovoljila potreba za različitim tipovima alatki.‎

Tipičan nakovanj metalskih radnika sa rogom na vrhu, je bio uobičajen prizor u ‎kovačnicama, ali se danas češće viđa po crtanim filmovima, kao na primer u Ptici Trkačici gde nakovanj vrlo često pada ‎na glavu Peri Kojotu. Vidi: nakovanjologija, fizika u crtaćima i Josemajt ‎Sem

Kovač obrađuje gvožđe koristeći se ‎čekićem i nakovnjem

‎ Nakovanj se često spominjao u drevnim grčkim i ‎‎egipatskim spisima, uključujući tu i radove Homera (8.vek ‎pre Hrista). Nakovnji su bili usavršeni tokom srednjeg veka kada je obrada ‎gvožđa bila uobičajena praksa. ‎

Nakovnji su se koristili kao perkusionistički instrumenti u nekoliko ‎poznatih muzičkih kompozicija, uključujući Verdijevu (Trovatore) (1853), ‎Vagnerovu (Das Rheingold) (1854), temu iz filma Terminator, i komade Lilija ‎‎(Lully). Postoje i barem dve poznate kompozicije pod imenom Nakovanj polka , ‎jedna je od Alberta Parlova (Albert Parlow), a druga od Štrausa (u kojoj ‎perkusionista tradicionalno nosi kožnu kecelju kovača).‎

Vidi još[uredi - уреди]