N-zrake

Izvor: Wikipedia

N-zraci predstavljaju pojavu koju je opisao francuski fizičar Blondlot (René-Prosper Blondlot) za koju se ispostavilo da je iluzija a koja se danas smatra jednim od paradigmatičnih primera pseudonauke.

Blondlot je bio istaknuti istraživač na univerzitetu u Nansiju u Francuskoj koji je, očigledno inspirisan Rendgenovim primerom i pronalaskom H-zraka, godine 1903. obznanio otkriće novih zraka koje je nazvao N-zraci (po Nansiju). Međutim njegovo otkriće nije mogao da ponovi i potvrdi nijedan inostrani istraživač. Bilo je još nekoliko, uglavnom francuskih istraživača koji su tvrdili da mogu da detektuju nove zrake koje emituju sve supstance, uključujući i ljudsko telo, pa je na kraju i Francuska akademija nauka morala da obrazuje komisiju da bi se utvrdio prioritet 'otkrića'. Na kraju se ispostavilo da je sve bilo iluzija izazvana korišćenjem fluoroscentnih zaklona kao detektora tako i fiziološkim efektom prilikom rada sa svetlošću slabog intenziteta.

Normalno da je "otkriće" pobudilo međunarodni interes pa su fizičari širom sveta prionuli da ponove eksperiment. Međutim ni najpoznatiji i najspretniji među njima nisu uspeli u tome. Podstaknut sopstvenim neuspehom da ponovi ogled američki fizičar R. Vud, (Robert W. Wood) otputovao je u Nansi da se lično uveri o čemu se radi. U toku Blondlotovih ogleda, koji su se odvijali u mrklom mraku i pod slabo kontrolisanim uslovima, on bi u tajnosti izvadio prizmu iz aparature ali su eksperimenti bili uspešni bez obzira. (Uspeh ili neuspeh ogleda proglašavao je sam eksperimentator, Blondlot ili njegov saradnik, bez posebnih uređaja za registrovanje 'zraka'. U drugoj prilici, u mrklom mraku, bi zamenio komad aluminijuma koji je bio 'izvor' zračenja komadom drveta, a Blondlot bi N-zračenje opazio kao da se ništa nije dogodilo. Nakon serije nadmudrivanja sa Blondlotom Vud je svoje iskustvo s N-zracima objavio 29. septembra u asopisu "Priroda" (Nature) gde je jasno pokazao da je u pitanju čisto subjektivna pojava gde su istraživači opažali ono što su verovali da će se dogoditi. Posle 1905. godine niko van Nansija više nije verovao u N-zrake i njihovo postojanje.

Ova epizoda i danas među naučnicima služi kao podsećanje na opasnost uvođenja subjektivnog u naučna merenja. U toj naučnoj zabludi ima i elemenata patriotizma jer jer je Francuska bila poražena u Prusko-Francuskom ratu 1870. godine pa je nakon velikog Rendgenovog otkrića H-zraka trebalo nešto veliko učiniti i u Francuskoj.

N-zraci se danas pominju ponajviše kao izvrsan primer patološke nauke.

Bez obzira, u centru Nansija jedna ulica i danas nosi Blondlotovo ime verovatno potpuno zaboravljeno zbog čega je to učinjeno.

Eksterni linkovi[uredi - уреди]