Matica srpska

Izvor: Wikipedia
Zgrada Matice srpske u Novom Sadu

Matica srpska je naučno, književno i kulturno društvo sa sedištem u Novom Sadu. Matica srpska populariše i razvija umetnost, nauku i književnost.

Misao o osnivanju jednog takvog udruženja dao je Lukijan Mušicki Milošu Svetiću, koji ju je i osnovao 1826. u Pešti. Osnovači su bili on i još šestorica trgovaca i ljubitelja književne prosvete. To je udruženje Svetić nazvao „Maticom srpskom“ a zadatak mu je bio da od priloga i uloga izdaje dobre knjige. Prvi sekretar Matice je bio novinar i pravnik Teodor Pavlović. Još iste godine Matica je uzela da pomaže izdanje periodičnog „Letopisa srpskog“, o kome se javila misao još 1823. a izveo ju je Đorđe Magarašević počevši izdanje Letopisa 1825. po tri knjige godišnje. Četvrta je sveska već izišla s pomoću Matičinom u prvoj polovini 1826. a kasnije je Letopis sasvim prešao u svojinu Matičinu i postao njen organ. Poznato je da je uskoro Matica došla u sukob s Vukovim pogledima, tako da je nekolike desetine godina bila odlučni protivnik nove škole. Ipak to je mnogo zavisilo od urednika Letopisa, kad je urednik bio npr. Jovan Subotić, koji se u toj borbi držao sredine, onda je i Letopis bio pomirljiviji i Daničić je 1847. u svome „Ratu za srpski jezik i pravopis“ zabeležio prvo priznanje koje je nova škola tada dobila u Letopisu što je, reče, na čast i književnosti i uredniku Subotiću. Raspolažući znatnim novčanim sredstvima, Matica je, gotovo uvek nesistematski, pomagala književnost nagrađivanjem pojedinih spisa iz poezije ili nauke. Po njenom primeru organizovana Ilirska Matica preporođena je 1873. nazvavši se tada Matica hrvatska.

Aktuelno predsedništvo Matice srpske (izabrano na Skupštini 15. maja 2004. sa mandatom od četiri godine) čine predsednik prof dr Božidar Kovaček, potpredsednici Miro Vuksanović, akademik Dimitrije Stefanović i prof dr Dragoslav Herceg, i sekretar Pavle Stanojević.

Do sada predsednici Matice srpske bili su (nepotpun spisak):

  1. Jovan Hadžić (Miloš Svetić), osnivač i prvi predsednik 1826. - ?
  2. Sava Tekelija 1838. - 1842.
  3. Platon Atanacković 1864. - 1867.
  4. Stevan Branovački 1867. - 1880.
  5. Miloš Mile Dimitrijević
  6. Antonije Hadžić oko 1905.
  7. Vasa Stajić ? - 1947.
  8. Veljko Petrović
  9. Mladen Leskovac oko 1953.
  10. Boško Petrović 1991. - 1999.
  11. Božidar Kovaček 1999. - sada

Vanjske veze[uredi - уреди]