Matična ćelija

Izvor: Wikipedia

Izvorna ćelija, klicina ili matična ćelija (engl. stem cell) je nediferencirana ćelija koja ima neograničenu sposobnost deobe, pri čemu posle svake deobe jedna od novonastalih kćerki-ćelija raste i diferencira se u određenom pravcu, a druga ostaje nediferencirana, izvorna ćelija. Pojavljuju se kod embriona, a u nekim tkivima postoje tokom čitavog života organizma, gde obezbeđuju prekursore iz kojih će nastati diferencirane ćelije.

Razvojne mogućnosti[uredi - уреди]

Razvojne mogućnosti totipotentne i pluripotentne embionalne ćelije

Prema razvojnom potencijalu mogu se razlikovati:

  • totipotentne
  • pluripotentne
  • multipotentne
  • unipotentne.

Totipotentne matične ćelije imaju najveći razvojni potencijal, od njih može nastati bilo koji tip od preko 200 ćelija koje ima organizam čoveka. Totipotentne su embrionalne ćelije do stupnja od 8 blastomera.

Pluripotentne nastaju razvićem totipotentnih i od njih ne mogu nastati svi tipovi ćelija, kao od totipotentnih, ali može nastati veliki broj. Pripadaju im embrionalne matične ćelije unutrašnje ćelijske mase blastocista od koje će nastati klicini listovi. Njihov rast je moguć i u kulturi tkiva.

Multipotentne izvorne ćelije su malobrojne nediferencirane ćelije unutar tkiva odraslog organizma koje se mogu diferencirati u ćelije međusobno blisko povezane kao što su ćelije hematopojeze u koštanoj srži, matične ćelije strome koštane srži i dr.

Glavni članak: hematopojeza

Unipotentne mogu da daju samo jedan tip ćelija, a po sposobnosti samoobnavljanja razlikuju se od nematičnih ćelija. Tipične unipotentne ćelije su ćelije bazalnog sloja epidermisa, parenhimske ćelije jetre i dr. Zaslužne su za regeneraciju tkiva.

Literatura[uredi - уреди]

  • Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989.
  • Pantić, V: Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
  • Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
  • Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995.
  • Šerban, M, Nada:Ćelija-strukture i bolici, ZUNS, Beograd, 2001.

Eksterni linkovi[uredi - уреди]