Limeni duvački instrumenti

Izvor: Wikipedia

Limeni duvački instrumenti
it. -{Ottoni}-
nem. -{Blechinstrumente}-
fr. -{instrument à vent de fer-blanc}-
en. -{Brass}-
rus. -{duhovыe instrumentы}-

Dobijanje tonova[uredi - уреди]

Grupa muzičkih instrumenata (poznati i kao aerofoni instrumenti od gr. -{αερο}- vazduh i -{φονος}- zvuk) kod kojih se zvuk proizvodi duvanjem, u većini slučajeva iz usta i pluća svirača. Kod drvenih duvača, otvori duž cevi instrumenta služe da se pomoću njih vazdušni stub produži ili skrati, čime se postiže manji ili veći broj vibracija, odnosno viši ili niži ton. Ovi otvori su raspoređeni tako da se određenim prstoredom dobijaju postepeno naredni viši polutonovi u osnovnoj lestvici u okviru jedne oktave, a zatim se preduvavanjem dobija oktava (ili duodecima kod klarineta) u kojoj se ponavlja postupak sa upotrebom otvora i dobijaju se polustepeni u novoj oktavi. Međutim, kod limenih duvačkih instrumenata način proizvođenja zvukova je drugačiji. Ulogu jednostruke ili dvostruke trske (ili jezička) kod drvenih duvača ovde preuzimaju usne izvođača, koje su naslonjene na čašičaste ili kupaste usnike postavljene na početak cevi instrumenta. Vazdušna struja, regulisana usnama, preko usnika se grupiše u vibracije i prenosi u vazdušni stub cevi, koji vibrira i proizvodi određeni ton. Pri najmaljem broju vibracija, dobija se najniži ton koji odgovara dužini cevi instrumenta. Regulisanjem vazdušnog strujanja i vibracija pomoću svojih usana izvođač na instrumentu dobija niz alikvotnih tonova (često počevši od drugog alikvotnog tona). Na sledećem primeru su prikazani alikvotni tonovi proizvoljno uzetog osnovnog (tzv. pedalnog) tona -{C}- (tonovi obeleženi punim notama su nečisti u intonaciji, t.j., nešto su niži po visini).

Alikvotni tonovi pedalnog tona -{C}-

Svaki interval sukcesivnog para tonova se smanjuje u međusobnom rastojanju, pa prema tome dve male terce, između 5. i 6. alikvotnog tona i 6. i 7. nisu iste veličine, odnosno, 7. alikvotni ton je nešto niži. Iz tih razloga svirači limenih duvača izbegavaju taj ton. Istu tendenciju imaju i 11., 13. i 14. ton, ali se oni teže dobijaju na limenim instrumentima, pa se retko i upotrebljavaju. Ove nečistoće u intonaciji se popravljaju drugim sredstvima, npr. usnama, zatim uvlačenjem desne ruke u izlazni otvor (levak, zvono) instrumenta (na horni) ili malim podešavanjem pokretne cevi-povlačka (na trombonu).

Mehanizmi kod limenih duvača[uredi - уреди]

Svi limeni instrumenti su snabdeveni različitim dodatnim cevima, kojima se po potrebi osnovna cev instrumenta produžava, a samim tim, na produženoj cevi se dobija ceo niz navedenih alikvotnih tonova u nižem zvučanju, jer je snižen i osnovni ton. Sredinom 19. veka, izvođači su imali čitav niz prstenastih ili polukružnih dodataka raznih veličina, koji su se umetali u cev instrumenta i na taj način je instrument koji je davao alikvote jednog osnovnog tona (npr. počevši od tona -{C}-) postajao instrument koji daje novi niz alikvota (npr. počeviši od tona -{F}-). Početkom 19. veka je doduše pronađen sistem sa tri dodatne cevi, ugrađene u instrument, koje su pomoću mehanizma (ventila) pojedinačno ili kombinovane nadovezivale glavnu cev, pa se na taj način u trenutku dobijala duža cev, a samim tim i niži osnovni ton, ali se ovaj sistem počeo primenjivati mnogo kasnije. Ovaj sistem je shematski prikazan na slici:

Mehanizam ventila na hornama

Na sličan način funkcioniše i sistem povezivanja dodatnih cevi klapnama (ili pistonima) koje pritiskanjem klize u uzdužnoj cilindričnoj cevi. Taj mehanizam se javlja na trubi. Svi limeni duvači savremene gradnje su snabdeveni ventilima koji im omogućuju da budu izvedeni i ostali hromatski međutonovi. Jedino kod trombona, pored postojanja ovih instrumenata sa ventilima, više je u upotrebi instrument sa pokretnom klizajućom cev-povlačkom. Ona se po potrebi uvlači i izvlači, čime se dužina cevi skraćuje ili produžava. Zbog čistije intonacije, ovakvi se tromboni češće koriste nego oni sa ventilima.

Uglavnom svi instrumenti ove grupe imaju tri ventila (tuba ima četiri, katkad i pet ventila), koji snižavaju početni ton za pola stepena, ceo stepen i jedan i po stepen. Kombinovanjem ovih ventila, osnovni alikvotni niz se dobija u nižem zvučanju na sledeći način:

Položaj
(trombon)
upotrebljeni ventil dobijeni alikvotni niz
-{I}- 0 na osnovnom tonu
-{II}- 2. ½ stepena niže
-{III}- 1. 1 stepen niže
-{IV}- 3. (ili 1.+2.) 1½ stepen niže (mala terca)
-{V}- 2.+3. 2 stepena niže (velika terca)
-{VI}- 1.+3. 2½ stepena niže (čista kvarta)
-{VII}- 1.+2.+3. 3 stepena niže (prekomerna kvarta ili umanjena kvinta)

Ovim mogućnostima odgovara sedam položaja izvlačenja pokretne cevi na trombonu. Ceo izložen način izvođenja omogućava da se dobiju svi hromatski polustepeni između tonova alikvotnog niza izuzev između 1. (osnovni ili pedalni ton) i 2. u nizu kod onih instrumenata kod kojih je mogućno dobiti pedalni ton (npr. kod tenor-trombona).

Ovaj način proizvođenja tonova (ovde izložen malo duže da bi se prikazala težina dobijanja tona kod limenih duvača nego kod drugih instrumenata) ukazuje na osnovni nedostatak limenih duvačkih instrumenata: oni nemaju takve tehničke sposobnosti kao gudači ili drveni duvači u izvođenju brzih i dugih pasaža, učestalih veći skokova, širokih i brzih arpeđata i drugo. Isto tako, vođenje računa o dahu i disanju je ovde mnogo bitnije nego kod drvenih duvača i pri komponovanju se vodi računa o davanju kraćih fraza i većeg odmora u sviranju. Još jedna pojava je kod ovih duvača izraženija, a to je kondenzovanje vodene pare unutar cevi instrumenta, koja ometa izvođenje tonova i u tu svrhu su limeni duvači opremljeni posebnim otvorima za ispuštanje vlage (osim trombona koji u tu svrhu izvlače čitavu cev-povlačak).

Najviši zvučni registri u kojima postoje instrumenti drvene duvačke i gudačke sekcije (flauta, pikolo flauta, violina) ne postoje u ovoj grupi instrumenata. Njihov obim pokriva raspon od oko pet oktava, uži od raspona kod drugih grupa. Ali, limeni duvači imaju sjajne i svetle tonove, a najpre silinu zvuka, što im daje dinamičku premoć u orkestru. Dinamički vrhunac se ne može zamisliti bez -{tutti}- (it. svi) akorada limenih duvača koji natkriljuju ostale instrumente.

Sordina i pokriveni ton[uredi - уреди]

Kod limenih instrumenata moguća je promena kvaliteta tona pomoću sordine. To je umetak kruškastog ili drugog sličnog oblika, napravljen od različitog materijala (aluminijum, drvo, karton i dr.), koji se stavlja u prošireni, levkasti otvor instrumenta, čime se tonovi prigušuju i smanjuje rezonanca. Uglavnom se primenjuje jedna sordina, mada postoji i dvojna sordina. Prigušena boja instrumenta sa sordinom, malo reska i nazalna u zvuku (koja, npr., približava zvuk trube zvuku oboe i engleskog roga, vrlo se često primenjuje u -{p}- kao neki odjek, zvuk iz daljine. Međutim, mogućna je upotreba i u -{f}- kod oštrih, reskih, karakterističnih akcenata i određenih atmosfera. Sordina se najčešće upotrebljava kod truba, manje kod horni i trombona, a vrlo retko kod tube. Početak upotrebe sordine se obeležava sa -{con sordino}- (nem. -{gedämpft}-, fr. -{avec sourdine}-, en. -{mute(d)}-, rus. -{zakritый}- ili -{surdina}-), dok se prestanak označava sa -{senza sordino}-.

Sličan, mada manje prigušen ton se dobija i stavljanjem pesnice ili šake u levkasti otvor instrumenta. Taj postupak se primenjuje kod horne i za korekcije intonacije, jer pesnica desne ruke gurnuta dublje u otvor instrumenta skraćuje cev i time povišava izvedeni ton za čitav polustepen. Zato se na horni, da bi se dobio odrećeni ton prigušen rukom, intonira pola stepena niže. To, međutim, nije slučaj sa ostalim limenim duvačima. Navedeni način dobijanja pokrivenog tona se koristi kod trube i horne, a manje je praktičan na trombonu, a potpuno je neizvodljiv na tubi. Najčešća praksa je da se pokriveni ton obeležava krstićem iznad note, a prekidanje tog tona, odnosno vraćanje na otvoren ton, se označava kružićem nad notom. Isto tako, kao i kod sordine, može se označiti i rečima: it. -{chiuso (coperto) – aperto}-, nem. -{gestopftoffen}-, fr. -{bouchéouvert}-, en. -{stoppedopen}-, rus. -{zastoporennыйotkrыtый}-.

Sastav i veličina limenog duvačkog korpusa[uredi - уреди]

Limeni duvački instrumenti koji su najčešći u simfonijskom orkestru su:

  • horna (-{Corno – Cor.}-)
  • truba (-{Tromba – Trb.}- ili od engleskog -{Trumpet – Trp.}-)
  • trombon (-{Trombono – Trbn.}- ili od engleskog -{Trombone – Trb.}-)
  • tuba (-{Tuba – Tb.}-)

Prema dvojnom, trojnom i četvornom sastavu drvenih duvača, u redosledu u partituri ispod njih nalazimo sledeću zastupljenost limenih duvača:

  • dvojni sastav
    • 2-4 -{Cor.}-
    • 2 -{Trb.}-
    • 2-3 -{Trbn.}-
    • (1 -{Tb.}-)
  • trojni sastav (najčešći sastav)
    • 4 -{Cor.}-
    • 3 (ređe 2) -{Trb.}-
    • 3 -{Trbn.}-
    • 1 Tb.
  • četvorni sastav
    • 6-8 -{Cor.}-
    • 4 -{Trb.}-
    • 3-4 -{Trbn.}-
    • 1 -{Tb.}-

Vidi još[uredi - уреди]


Instrumentalista
Sinonimi SviračIzvođačMuzičarSolistaInterpretatorUmetnikReproduktivni umetnikKlarinetista...
Obrazovanje Muzičko školstvo u SrbijiOsnovna muzička školaSrednja muzička školaMuzički fakultet
Sposobnosti MuzikalnostMuziciranjeInterpretacijaFraziranjeImprovizacijaAgogikaTranspozicijaČitanje s lista
Znanje Teorije muzike NotaLigaturaTačkaProduženje trajanja tonaStupanjStepenPolustepenCeo stepenNotna vrednostPauzaPauza za više taktovaTaktTakticaJednostavni taktoviSloženi taktoviPromena taktovaAlla breveSinkopaNepravilne tonske grupePredtaktUzmahHromatska lestvicaTonEnharmonski tonoviKonsonancaDisonancaMetronomMetronomske oznakeOznake za interpretacijuArtikulacijaAbrevijatureNotne skraćeniceCezuraRečenicaFrazaDa capoDal segnoAkcentUkrasiSolistička kadenca
Poznavanje KompozicijaKompozitorski opusiStilova u muzici
Muzičke probe, Snimanja