Konov sindrom

Izvor: Wikipedia
Konov sindrom
lat. Syndroma Conn
Klasifikacija i spoljašnji resursi

Aldosteron
ICD-10 E26.0
ICD-9 255.1
DiseasesDB 3073
MedlinePlus 000330
eMedicine med/432
MeSH D006929

Konov sindrom ili primarni hiperaldosteronizam je retko oboljenje nadbubrežene žlezde, koje nastaje kao posledica dugotrajno povećanog lučenja hormona aldosterona. Češće se javlja kod žena i to obično između 25. i 50. godine života.[1]

Bolest je prvi put opisana od strane američkog endokrinologa dr DŽeroma Kona 1955. godine na Univerzitetu u Mičigenu.[2]

Etiologija[uredi - уреди]

Najčešći uzrok nastanka Konovog sindroma je adenom u zoni glomerulozi. Pored adenoma, bolest je često uzrokovana i bilateralnom hiperplazijom zone glomeruloze, dok je karcinom veoma redak.

Klinička slika[uredi - уреди]

Povećana količina aldosterona, koji deluje uglavnom na bubrežne tubule, dovodi do retencije (zadržavanja) natrijuma i povećanja volumena vanćelijske tečnosti, kao i do velikog gubitka kalijuma putem mokraće što je praćeno istovremenim gubitkom vodonikovih jona i razvitkom metaboličke alkaloze.

Osnovni klinički znak je arterijska hipertenzija (povišen krvni pritisak) praćena izvesnim simptomima uslovljenim hipokalijemijom i metaboličkom alkalozom. Hipertenzija je obično umerenog stepena, ne postoje značajne promene na očnom dnu, a retko su prisutni znaci opterećenja leve polovine srca i oštećenja bubrega. Bolesnici se žale na jaku mišićnu slabost, na periodične paralize (naročito u donjim ekstremitetima) koje su najizraženije posle buđenja, zatim na osećaj parastezija i povremene tetaničke grčeve. Javljaju se i nokturija (noćno mokrenje), umeren poliuričko-polidipsički sindrom (povećano izlučivanje mokraće i povećan osećaj žeđi), a karakteristično je odsustvo otoka.[1]

Dijagnoza[uredi - уреди]

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, prisutne hipokalijemije i alkaloze, određivanjem aldosterona u plazmi i renina.[3] Za lokalizacoju procesa najveću vrednost imaju kompjuterizovana tomografija i scintigrafija nadbubrežnih žlezdi.

Lečenje[uredi - уреди]

Lečenje adenoma je hirurško, s tim što je potrebna preoperativna priprema spironolaktonom i dodavanjem kalijuma u ishrani. Ako je u pitanju bilateralna hiperplazija, lečenje se sprovodi doživotnim davanjem spironolaktona, a često je potrebna i dodatna primena lekova za sniženje krvnog pritiska. U nekom slučajevima bilateralne hiperplazije, dobri rezultati se postižu i davanjem malih doza deksametazona.[1]

Reference[uredi - уреди]

  1. 1.0 1.1 1.2 "Konov sindrom". http://www.stetoskop.info/hormonski-poremecaji-i-poremecaji-metabolizma/konov-sindrom-conn-syndrome.html. pristupljeno 21. 3. 2008.. 
  2. Conn JW, Louis LH. Primary aldosteronism: a new clinical entity. Trans Assoc Am Physicians 1955;68:215-31; discussion, 231-3.
  3. Tiu S, Choi C, Shek C, Ng Y, Chan F, Ng C, Kong A (2005). "The use of aldosterone-renin ratio as a diagnostic test for primary hyperaldosteronism and its test characteristics under different conditions of blood sampling". J Clin Endocrinol Metab 90 (1): 72-8
Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).