Karnak

Izvor: Wikipedia
Disambig.svg
Ukoliko ste tražili naseljeno mesto u Francuskoj, pogledajte članak Karnak (Francuska).


Koordinate: 25° 43′ 12" SG Š, 32° 39′ 14" IGD

Karnak na karti Egipat
Karnak
Karnak
Karnak na karti Egipta

Karnak (arap. الكرنك al Karnak - „utvrđeno selo“) je selo u Gornjem Egiptu na desnoj obali Nila, oko 2,5 kilometra severoistočno od Luksora. Po njemu je ime dobila severna polovina ruševina Tebe (oko 3200 godine pre n.e.) koja prestavlja najveći ansambl hramova iz faraonskog doba Egipta. Hramovi u Karnaku su od 1979. na listi Svetske baštine Uneska.

Hramovi u Karnaku[uredi - уреди]

Mapa hramova u Karnaku
Aleja sfingi na ulazu u hram u Karnaku
Stela iz Karnaka, fotografija iz 1850.

Kompleks hramova, uvećavan i menjan mnogo puta, odražava promenljivu sreću Egipatskog carstva. Gradnja je počela u 16. veku pne. Oko 30 faraona je dalo doprinos u izgradnji hramova. Glani deo hrama (Amonova sekcija) podignut je u doba Osamnaeste dinastije.

Kamen peščar za izgradnju haramova i stubova dovlačen je iz kamenoloma Gebel Silisila, oko 150 kilometara južnije.[1]

Podeljen je na tri zidovima odvojena dela koja su posvećena bogovima:[2]

  • Amonu (centralni i najveći deo hrama, jedini koji je otvoren za posete)
  • Mentuu (tebanski bog-ratnik)
  • Mutu (božanska supruga boga Amona)

Tu su još Atonov hram i hram Amenhotepa IV (srušen posle njegove smrti). Nekoliko aleja sfingi (sa ljudskim ili ovnujskim glavama) spajaju Amonov i Mutov deo hrama sa hramom u Luksoru.

Hram u Karnaku je čuven zbog svojih 134 masivnih stubova organizovanih u 16 redova u Sali stubova. Od njih su 122 stuba visoka 10 metara, a preostalih 12 stubova su visoka 21 metar, sa prečnikom od preko tri metra. Arhitravi na vrhu ovih stubova teški su 70 tona. Još nije sasvim jasno kako su Egipćani podigli ovako teške konstrukcije na tu visinu. Jedna teorija je da su korišćene poluge, a druga je da su korišćene rampe od cigle i blata.

Hram ima čak 10 pilona (monumentalnih kapija), odvojenih palatama i dvoranama.

Salu stubova su sagradili faraoni Seti I i Ramzes II. Ona ima površinu od 4.850 kvadratnih metara.

Car Konstantin je 356. naredio zatvaranje svih paganskih hramova u Rimskom carstvu. Do tada je hram u Karnaku već bio uglavnom napušten. U njegovim ruševinama nastale su hrišćanske crkve. Prvi savremeni evropski opis Karnaka potiče iz 1589. Načinio ga je nepoznati Venecijanac. Evropljani su posetili i opisali hramove u Karnaku u 18. i 19. veku.

Izvori[uredi - уреди]

  1. Time Life Lost Civilizations series: Ramses II: Magnificence on the Nile (1993) str. 53-54
  2. Arnold: Die Tempel Ägyptens, Götterwohnungen, Baudenkmäler, Kultstätten, Artemis & Winkler, Zürich 1992, ISBN 3-86047-215-1, Der Amun-Bezirk von Karnak S. 111-123, Der Month-Bezirk von Karnak S. 123-125, Der Mut-Bezirk von Karnak str. 125

Eksterni linkovi[uredi - уреди]