Karaš

Izvor: Wikipedia
Disambig.svg
Za drugo značenje, pogledajte članak Karaš (razvrstavanje).
Karaš
Carassius carassius Prague Vltava 2.jpg
Status zaštite
Sistematika
Carstvo: Animalia
Koljeno: Chordata
Razred: Actinopterygii
Red: Cypriniformes
Porodica: Cyprinidae
Rod: Carassius
Dvojno ime
Carassius carassius
Linnaeus, 1758
Područje života

Karaš (lat. Carassius carassius ) je slatkovodna riba koja živi uglavnom u mirnim, jako zatravljenim ravničarskim vodama sa muljevitim dnom, dok je relativno redak u rekama, pripada familiji Cyprinidae.

Opis i građa[uredi - уреди]

Karaš vodi poreklo iz reka koje se ulivaju u Severno more, Baltičko more i Crno more, kao i one koje se ulivaju u Atlantski okean, pa sve do reke Lene. Živi uglavnom u mirnim, jako zatravljenim ravničarskim vodama sa muljevitim dnom, dok je relativno redak u rekama. Njegova izuzetna izdržljivost omogućava mu da živi i u onim vodama u kojima druge ribe ne mogu. Na primer, moguće ga je naći i u bazenima koji se u toku zime skoro potpuno lede, a u toku leta zbog male količine vode, postaju izuzetno tople skoro bez imalo kiseonika u vodi. U zavisnosti od uslova života, karaš ima veliku varijabilnost građe. Prosečno poraste od 15 do 30 cm, a dostiže i do 50 cm i težinu od 2,7 kg. U vodama sa malo hrane kao i u malim vodama dešava se da se prenamnože pa se tu mogu naći duguljasta zakržljala jata čiji pojedinci teško premašuju 300 g. Ove karakteristike nisu nasledne i zavise samo od uslova. Kada dođu bolja vremena, potomci zakržljalih jedinki postaju brzorastući primerci okruglog tela. U vodama sa dosta hrane, a posebno u onima u kojim ima dosta grabljivica, mogu se naći ogromni primerci karaša, ali su oni izuzetno retki

Karaš ima nešto izduženije telo nego zlatni karaš. Leđa su tamno siva, bokovi srebrnasti, a ponekad sa zelenim ili metalnim prelivima, katkad i žutim. Peraja su žućkasta ili siva. Usta mala bez brčića. Zajedničko im je visoko, sa strana spoljšteno telo pokriveno krupnim i čvrsto usađenim krljuštima. Leđna peraja je veoma duge osnove (14-21 žbica), a podrepna kratka (5-8). Prva žbica i jednog i drugog peraja je snažna i nazubljena. Usta su terminalna i bez brkova, a ždrelni zubi su visoki, spljošteni i jednoredni. Boja tela i paraja im može značajno varirati pa se ništa uopšteno ne može reći.

U vodama u Srbiji naraste do 45 cm dužine i 1,5 kg težine.

Razmnožavanje[uredi - уреди]

Pari se u maju i junu, a ženka položi oko 300.000 komada jajašaca na podvodnom bilju.

Vidi još[uredi - уреди]

Izvori[uredi - уреди]