Johan Galtung

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Johan Galtung

Rođenje 24. 10. 1930. (1930-10-24) (dob: 93)
Oslo, Norveška
Alma mater Univerzitet u Oslu
Poznat po osnivač mirovnih i konfliktnih studija

Johan Galtung (rođen 24. oktobra 1930. — Oslo, 17. februar 2024) je norveški sociolog, matematičar i i glavni osnivač discipline mira i konflikta studija.[1] On je suosnivač Instituta za istraživanje mira u Oslu 1959, radeći u njemu kao direktor do 1970. godine. Godine 1964. je osnovao časopis Journal Peace Research. 1969. godine imenovan je za prvog profesora u mirovnim i konfliktnim studijama na svetu na Univerzitetu u Oslu. Podneo je ostavku profesora 1977. i od tada predaje na nekoliko drugih univerziteta; od 1993. do 2000. kao istaknuti profesor na mirovnim studijama na Univerzitetu na Havajima gde je postao prvi Tun Mahathir profesor globalnog mira na Internacionalnom islamskom univerzitetu u Maleziji.[2] Dobitnik je nagrade Pravo životno sredstvo 1987. godine.

Galtung je poznat po doprinosima matematici i sociologiji 1950-ih, političkoj nauci 1960-ih, ekonomiji i istoriji 1970-ih, makroistoriji, antropologiji i teologiji 1980-ih. On je razvio nekoliko uticajnih teorija, kao što su razlika između pozitivnog i negativnog mira, teorija strukturalnog nasilja, teorija konflikta i rešavanja konflikta, koncept izgradnje mira[3],strukturalna teorija imperijalizma i teorija SAD-a kao republike i imperije.[4]

Biografija[uredi | uredi kod]

Galtung je rođen u Oslu. Stekao je diplomu[5] doktora matematike na Univerzitetu u Oslu 1966. i godinu dana kasnije diplomu[6] iz sociologije na istom univerzitetu. Bio je jedan od devet počasnih doktora 1975. godine.[7]

Galtungov otac i deda su bili lekari. Prezime Galtung potiče iz Hordlanda gde je njegov deda rođen. Njegova majka Helga Holmboe je rođena u centralnoj Norveškoj u Trondelagu, a otac u Ostfoldu na jugu zemlje. Galtung se ženio dva puta. Dvoje dece ima sa prvom ženom Ingrid Eide- Harald Galtung i Andreas Galtung, a dvoje sa drugom ženom Fumiko Nišimura- Irena Galtung i Fredrik Galtung.[8]

Nakon sticanja diplome Galtung je počeo da predaje na Kolumbija univerzitetu u Njujorku kao pomoćni profesor na Odeljenju za sociologiju.[9] 1959. godine, Galtung se vratio u Oslo gde je osnovao Istraživački institut za mir u Oslu (PRIO). Bio je direktor instituta do 1969, i prisustvovao razvoju instituta od odeljenja u sklopu Norveškog instituta za socijalna istraživanja u nezavisni istraživački institut sa mogućnošću dobijanja direktnih sredstava od Norveškog ministrarstva za obrazovanje.[10]

1964. godine Galtung je osnovao prvi akademski časopis posvećen mirovnim studijama: Journal of Peace Researech.[11] Iste godine, učestvovao je u osnivanju Međunarodne asocijacije za mirovna istraživanja.[12] 1969. je napustio PRIO radi pozicije profesora za istraživanje konflikata i mira na Univerzitetu u Oslu, gde se zadržao do 1978. godine.[13]

Posle toga bio je generalni direktor Međunarodnog univertitetskog centra u Dubrovniku, takođe radeći kao predsednik Svetske buduće studijske federacije.[14] Takođe je bio i gostujući profesor na drugim univerzitetima kao što su Santiago (Čile), Univerzitet UN u Ženevi, Kolumbija univerzitet, Prinston i Univerzitet na Havajima.[15] Predavao je na toliko mnogo univerziteta gde je naučio mnogo više studenata širom sveta nego i jedan savremeni sociolog.[16] Trenutno, Galtung predaje na odeljenju za Nauku o ljudima na Sajbruk univerzitetu.[17]

Galtung je plodan istraživač koji je dao veliki doprinos mnogim poljima sociologije. Publikovao je više od hiljadu članaka i preko sto knjiga.[18] Ekonomista i njegov sledbenik Kenet Bulding je rekao za Galtunga da je njegov rad toliko veliki i raznolik da je teško poverovati da dolazi od čoveka.[19] On je član Norveške akademije za nauku i umetnost.[20]

Posredništvo za mir[uredi | uredi kod]

Galtung je preživeo Drugi svetski rat u okupiranoj Norveškoj i kao 12-godišnjak je prisustvovao hapšenju oca od strane nacista. Od 1951. godine bio je već priznat kao mirovni posrednik i izabran da radi 18 meseci u socijalnoj službi u mestu njegovog služenja vojnog roka. Posle 12 meseci, insistirao je da ostatak njegove socijalne službe provede u aktivnostima vezanim za mir zbog čega su ga norveške vlasti poslale u zatvor gde je služio 6 meseci.[21]

1993. godine bio je suosnivač Mreže za razvoj mira u okruženju,[22][23] organizacije za rešavanje konflikata mirnim putem. Postoji 4 tradicionalna, ali nezadovoljavajuća načina na koji konflikt između dve strane može biti rešen:

  1. A pobeđuje, B gubi
  2. B pobeđuje, A gubi
  3. Rešenje je odloženo jer ni A ni B strana nisu spremne da okončaju konflikt
  4. Postignut je kompromis kojim nisu zadovoljne ni A ni B strana

Galtung je pokušao da nametne peti način rešavanja konflikata u kojima se se i A i B strana osećaju kao pobednici. Metoda, takođe, insistira da osnovne ljudske potrebe kao što su preživljavanje, fizičko blagostanje, sloboda i identitet moraju biti poštovane.

Glavne ideje[uredi | uredi kod]

Galtung je prvi koncipirao izgradnju mira pozivom na sisteme koji bi kreirali održivi mir. Strukturama izgradnje mira potrebno je znati korene uzroke konflikta i podržati lokalni kapacitet za upravljanje mirom i rešavanje konflikta.[24]

Bio je savetnik u nekoliko međunarodnih organizacija. Od 2004. godine član je Savetodavnog tela pri Komitetu za demokratiju UN.

Takođe je napisao mnogo empirijskih i teoretskih članaka, najčešće se suočavajući sa pitanjima mira i rešavanja konflikata.

Galtung je usko povezan sa konceptima strukturalnog nasilja i negativan protiv pozitivnog mira.

SAD kao republika i imerija[uredi | uredi kod]

Za Galtunga SAD je istovremeno i republika i imperija. SAD su sa jedne strane voljene zbog svojih republikanskih kvaliteta, a sa druge strane prezrene od svojih neprijatelja u inostranstvu zbog učešća u vojnim agresijama. Njihovi republikanski kvaliteti uključuju radnu etiku, dinamičnost, produktivnost i kreativnost, slobodarske ideje i pionirski duh. Sa druge strane njihova vojna i politička manipulacija su posledica njihove agresivnosti, arogancije, nasilja, licemerja i samopravednosti poznate kao javno američko ignorisanje drugih kultura.[25]

1973. godine Galtung je kritikovao „strukturalni fašizam“ SAD-a i drugih zapadnih zemalja koji bi zaratili da osiguraju poslovno tržište navodeći: „Ekonomski sistem koji se zove kapitalizam kada je povezan na ovaj način sa drugim zemljama zove se imperijalizam.“ Hvalio je Fidela Kastra za oslobađanje od imperijazma. Galtung je izjavio da su SAD „zemljoubice“ krive za neofašistički terorizam upoređujući SAD sa nacističkom Nemačkom zbog bombardovanja Kosova za vreme NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine.[26][27]

Prema Galtungu, američka imperija uzrokuje nepodnošljivu patnju i ozlojeđenost od strane eksploatatora/ ubica/ dominatora/ stranaca i onih koji podržavaju SAD imperiju zbog svoje koristi. U članku publikovanom 2004. godine, Galtung je predvideo da će američka imperija pasti do 2020. Proširio je ovu hipotezu 2009. u knjizi pod nazivom „Pad američke imperije- šta onda? Naslednici, regionalizacija ili globalizacija? Američki fašizam ili američki procvat?“.[28][29]

Izlažući na radio i televizijskoj emisiji Democracy Now, izjavio je da voli SAD kao republiku i mrzi SAD kao imperiju. Dodao je da su mu se mnogi Amerikanci zahvaljivali za ovu izjavu na njegovim predavanjima jer im je pomogla da reše konflikt između njihove ljubavi prema svojoj zemlji i nezadovoljstva njihovom spoljnom politikom.[30]

Predviđanja[uredi | uredi kod]

Od pada Sovjetskog Saveza, Galtung je dao nekoliko predviđanja od kada SAD više neće biti supersila, stav koji je sam po sebi kontroverzan. U članku publikovanom 2004. godine, dao je listu 14 kontradiktornosti koje će prouzrokovati pad američke imperije.[31] Nakon početka rata u Iraku, on je revidirao svoje predviđanje pada američke imperije videći ga kao vrlo skorog.[32] On tvrdi da SAD prolaze kroz fazu fašističke diktature na svom putu ka dole, i da je Patriotski zakon simptom toga. Tvrdi da je izbor Džordža V. Buša koštalo američku imperiju 5 godina- takođe priznaje da je ova procena postavljena malo proizvoljno. Sada predviđa kraj američke imperije do 2020, ali ne i američke republike. Kao Velikoj Britaniji, Rusiji i Francuskoj, američkoj republici će biti bolje bez imperije.

Neka Galtungova predviđanja se nisu ostvarila. Na primer, City Journal tvrdi da je 1953, Galtung predvideo da će ekonomija Sovjetskog saveza uskoro prestići zapadnu ekonomiju.[33]

Prijem teorija[uredi | uredi kod]

Kritike[uredi | uredi kod]

Kritike Brusa Bauera i Barbare Kej[uredi | uredi kod]

Za vreme svoje karijere, neke od Galtungovih izjava i teorija bile su podložne kritici. 2007. godine članak Brusa Bauera objavljen u magazinu City Journal i naknadni članak iz februara 2009. Barbare Kej u novinama National Post su kritikovali neke od Galtungovih izjava. Oba autora su kritikovala Galtungovo mišljenje da je komunistička Kina bila „represivna u određenom liberalniom smislu“. Mao Cetung je bio „beskrajno liberalan kada je video iz drugih perspektiva da liberalna teorija nije nikad shvaćena“ jer je Kina pokazala da „cela teorija o tome šta je otvoreno društvo mora biti prepisana, takođe i teorija o 'demokratiji'- i trebaće mnogo vremena pre nego što zapad bude voljan videti Kinu kao glavnog učitelja u takvim predmetima.“ Autori su takođe kritikovali Galtungovu opoziciju mađarskom otporu protiv sovjetske invazije 1956. godine, kao i njegov opis 1974. Aleksandra Solženjicina i Andreja Saharova kao „proganjane elitne ličnosti“.[34][35] Oba, gore pomenuta članka, navode da je on sugerisao da bi uništenje Vašingtona bila fer kazna za američki arogantan pogled sebe kao „modela za sve druge“. Bauer je dodatno tvrdio da je Galtung najbolje opisan kao „doživotni neprijatelj slobode“. Međutim, Galtung je nazvao napade od 11. Septembra „kriminalnim političkim nasiljem“.[36]

Tvrdnje da Jevreji kontrolišu politiku i medije[uredi | uredi kod]

U aprilu 2012, neki norveški komentatori su optužili Galtunga za antisemitizam nakon što je objavio kolumnu u magazinu „Humanist“ tvrdeći da Jevreji kontrolišu politiku i medije. Galtung je odbio te navode.[37][38] Izraelske novine „Harec“ su ga optužile u maju 2012. za: (1) sugerišući mogućnost veze između napada u Norveškoj 2011. i izraelske obaveštajne agencije Mosad, (2) pominjanje da 6 jevrejskih kompanija kontrolišu američke medije, (3) prepoznavanje onoga šta on smatra da su sličnosti između bankarske firme Goldman Saks i zavereničkih antisemitskih protokola Sionskih mudraca i (4) teoriziranje, da iako nije opravdano, antisemitizam posle Prvog svetskog rata u Nemačkoj doneo predvidljive posledice za nemačke Jevreje koji su držali uticajne pozicije.[39] Kao rezultat ovih izjava u maju 2012. godine, TRANSCEND, organizacija čiji je suosnivač Galtung objavljuje izjavu pokušavajući da objasni njegovo mišljenje.[40] 8. Avgusta 2012. Svetska akademija za mir u Bazelu, u Švajcarskoj, je objavila da je Galtung suspendovan iz njihove organizacije, navodeći zbog čega- „nesmotrene i uvredljive izjave koje su naročito osetljive za Jevreje.“[41]

Izabrani radovi[uredi | uredi kod]

Galutng je objavio više od hiljadu članaka i preko sto knjiga.[42][43]

  • Statistisk hypotesepröving (Testiranje statističke hipoteze, 1953)
  • Gandhis politiske etikk (Gandijeva politička etika, 1955, sa filozofom Areom Nesom)
  • Teorija i metode socijalnih istraživanja (1967)
  • Članovi dva sveta (1971)
  • Fred, vold og imperialisme (Mir, nasilje i imperijalizam, 1974)
  • Mir: Istraživanje - obrazovanje – akcija (1975)
  • Evropa u razvoju (1989)
  • Globalna glasnost: Prema novom svetskom poretku informacije i komunikacije? (1992, sa Ričardom Vinsentom)
  • Mir mirnim putem: Mir i konflikt, razvoj i civilizacija (1996)
  • Johan uten land. På fredsveien gjennom verden (Jovan bez Zemlje. Na putu mira kroz svet, 2000, autobiografija za koju je dobio nagradu Brejdž)
  • 50 godina: Perspektive mira i konflikta (2008)
  • Demokratija – mir – razvoj (2008, sa Paulom D. Skotom)
  • 50 godina: 25 istraženih intelektualnih pojava (2008)
  • Globalizovani Bog: Religija, duhovnost i mir (2008, sa Gram Mekuin)

Refernce[uredi | uredi kod]

  1. ↑ John D. Brewer (2010). Peace processes: a sociological approach. Polity Press. str. 7. 
  2. ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2015-06-03. Pristupljeno 2015-12-28. 
  3. ↑ "Peacebuilding and The United Nations - United Nations Peacebuilding Support Office". Un.org. 2011-07-24. Retrieved 2013-11-18.
  4. ↑ "Johan Galtung", Norsk Biografisk Leksikon
  5. ↑ "CV_Galtung". Coe.int. Retrieved 2013-11-18.
  6. ↑ "CV_Galtung". Coe.int. Retrieved 2013-11-18.
  7. ↑ "Global University Network News". Retrieved 16 November 2014.
  8. ↑ Genealogical data for Johan Galtung
  9. ↑ Life of Johan Galtung (in Danish)
  10. ↑ PRIO biography for Johan Galtung
  11. ↑ PRIO biography for Johan Galtung
  12. ↑ History of the IPRA
  13. ↑ PRIO biography for Johan Galtung
  14. ↑ (E. Boulding 1982: 323)
  15. ↑ Dagens Nyheter 2003-01-15.
  16. ↑ (E. Boulding 1982: 323)
  17. ↑ Saybrook.edu
  18. ↑ TRANSCEND biography on Johan Galtung
  19. ↑ (K. Boulding 1977: 75)
  20. ↑ "Gruppe 7: Samfunnsfag (herunder sosiologi, statsvitenskap og økonomi)" (in Norwegian). Norwegian Academy of Science and Letters. Retrieved 26 October 2009.
  21. ↑ Life of Johan Galtung (in Danish)
  22. ↑ Transcend.org
  23. ↑ "Interview - Johan Galtung". Retrieved 16 November 2014.
  24. ↑ PEACEBUILDING & THE UNITED NATIONS Peacebuilding Support Office, United Nations
  25. ↑ Article by Dr Zeki Ergas "Out of Sync with the world: Some Thoughts on the Coming Decline and Fall of the American Empire"
  26. ↑ The Peace Racket by Bruce Bawer, City Journal, Summer 2007.
  27. ↑ Barbarians within the gate by Barbara Kay, National Post, February 18, 2009.
  28. ↑ Prof. J. Galtung: 'US empire will fall by 2020' on YouTube Russia Today.
  29. ↑ On the Coming Decline and Fall of the US Empire by Johan Galtung, Transnational Foundation and Peace and Research (TFF), January 28, 2004.
  30. ↑ Galtung on Democracy Now, 2010
  31. ↑ On the Coming Decline and Fall of the US Empire by Johan Galtung, Transnational Foundation and Peace and Research (TFF), January 28, 2004.
  32. ↑ Amerikas imperium går under innen 2020 Adressa September 23, 2004.
  33. ↑ Bawer, Bruce. 2007. "The Peace Racket". City Journal. Summer 2007..
  34. ↑ The Peace Racket by Bruce Bawer, City Journal, Summer 2007.
  35. ↑ Barbarians within the gate by Barbara Kay, National Post, February 18, 2009.
  36. ↑ "September 11 2001: Diagnosis, Prognosis, Therapy" by Johan Galtung
  37. ↑ Galtung: Dette er en av grunnene til at jeg forlot Norge VG, 26 April 2012
  38. ↑ Martin Herman Wiedswang Zondag: Dette er ganske vill lesing fra Galtung NRK, 24 April 2012
  39. ↑ Aderet, Ofer (30 April 2012). "Pioneer of global peace studies hints at link between Norway massacre and Mossad". Haaretz. Retrieved 7 September 2012.
  40. ↑ "TRANSCEND International's Statement Concerning the Label of anti-Semitism Against Johan Galtung". TRANSCEND International. Retrieved 8 September 2012.
  41. ↑ Weinthal, Benjamin (August 9, 2012). "Swiss group suspends 'anti-Semitic' Norway scholar". Jerusalem Post. Archived from the original on August 11, 2012. Retrieved August 11, 2012.
  42. ↑ TRANSCEND biography on Johan Galtung
  43. ↑ [G/Skins/GPN/printskin "Pioneer of Global Peace Studies Turns Out to be an Antisemite"]. Retrieved 16 November 2014.

Izvori[uredi | uredi kod]

  • Bawer, Bruce. 2007. "The Peace Racket". City Journal. Summer 2007. Link Arhivirano 2016-03-13 na Wayback Machine-u.
  • Boulding, Elise. 1982. "Review: Social Science—For What?: Festschrift for Johan Galtung." Contemporary Sociology. 11(3):323-324. JSTOR Stable URL
  • Boulding, Kenneth E. 1977. "Twelve Friendly Quarrels with Johan Galtung." Journal of Peace Research. 14(1):75-86. JSTOR Stable URL

Spoljne veze[uredi | uredi kod]

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Johan_Galtung&oldid=41841556