Jezička lokalizacija

Izvor: Wikipedia

Jezička lokalizacija (od latinskog locus - mesto) je druga faza šireg procesa prevođenja i kulturnog prilagođavanja proizvoda ili usluge (za određenu zemlju, regiju, govorno područje, društvenu zajednicu...) koji uzima u obzir različitosti među tržištima.

Jezička lokalizacija ne potpada pod prevodilačku delatnost u bukvalnom značenju, jer uključuje i sveobuhvatno proučavanje tržišta i ciljne kulture u cilju prilagođavanja proizvoda njihovim potrebama.

Lokalizacija je proces koji se može odnositi na kulturnu adaptaciju i prevođenje softvera, videoigara i vebsajtova, i ređe izvesnih pisanih prevoda. Lokalizacija može biti primenjena za regije ili zemlje u kojima se pričaju različiti jezici, ali takođe i tamo gde se priča isti jezik: kao npr. prilagođavanje španskog jezika specifičnostima jedne regije. Tako se može prilagoditi španski jezik koji se govori u Španiji (sa svojim kulturnim osobenostima) određenom području u Latinskoj Americi. Isto tako, može se prilagoditi i engleski jezik koji se upotrebljava u Velikoj Britaniji osobenostima nekog drugog područja u svetu (SAD, Filipini, Indija...)

Celokupan proces: internacionalizacija, globalizacija i lokalizacija[uredi - уреди]

Bivša Asocijacija za lokalizaciju industrijskih standarda (Localization Industry Standard Association - LISA) definiše globalizaciju pre kao „kao ciklični proces nego kao jedinstven linearan proces“. Da bi se proizvod globalizovao, treba u napred da se izradi razvojni plan, uzimajući u obzir multikulturalnost ciljne grupe. Sve to u cilju izbegavanja prevelikih troškova i kvalitativnih problema, uštede vremena, i da bi se zaobišli napori za lokalizaciju proizvoda za svaku regiju ili zemlju. Lokalizacija je, dakle, sastavni deo šireg procesa tzv. globalizacije.

Globalisationchart.jpg

Postoje dva procesa prevashodno tehničke prirode koja čine globalizaciju - a to su internacionalizacija i globalizacija. Prva faza, internacionalizacija, obuhvata planiranje i pripremnu fazu za proizvod koji je namenjen globalnom tržištu. Ovaj proces ostavlja po strani sve kulturološke osobenosti i sadržaj koji bio vezan samo za određeno govorno ili geografsko područje da bi se lakše mogao prilagoditi određenom tržištu u sledećoj fazi. Ukoliko ovo nije urađeno u ovoj fazi, ta greška će morati da se ispravi u fazi lokalizacije, što će povećati troškove i utrošeno vreme za projekat. U ekstremnim slučajevima, nemoguće je lokalizovati proizvode koji nisu prethodno internacionalizovani. Druga faza, faza lokalizacije, odnosi se na prilagođavanje proizvoda određenom tržištu. Lokalizacija između ostalog uključuje, četiri ravni koje LISA deli na jezičku, fizičku, poslovnu i kulturnu, i tehničku ravan.

Prevođenje naspram lokalizacije[uredi - уреди]

Za lokalizaciju se ponekad uproščeno kaže i da je „visokotehnološko prevođenje“. Ovakvo viđenje ne obuhvata složenost i sam značaj lokalizacije. Iako je ponekad teško povući jasnu granicu između prevođenja i lokalizacije, uopšteno, lokalizacija se bavi značenjskom i vantekstualnom ravni prilagođavanja proizvoda ili usluge. U odnosu na prevođenje, lokalizacija može obuhvatati prilagođavanje grafičkog sadržaja, lokalnih valuta, korišćenja različitog vrsta pisanja datuma, adresa, brojeva telefona, kao i izbor boja, i veliki broj drugih detalja koji uključuju i preispitivanje same forme datog proizvoda. Sve promene imaju za cilj da prepoznaju lokalni duh, da izbegnu konflikt sa lokalnom kulturom i običajima, i da uđu na lokalno tržište tako što će odgovoriti na potrebe i želje njegovih potrošača. Primera radi, lokalizacija teži da pruži prilagođen, odnosno lokalizovan vebsajt iste kompanije, ili različitim veb izdanjima knjige u zavisnosti od mesta gde je izdata.

Globalizacija naspram lokalizacije[uredi - уреди]

Razlika između globalizacije i lokalizacije sastoji se u tome što lokalizacija adaptira proizvod određenom tržištu, dok globalizacija osmišljava proizvod tako da se minimizira potencijalni dodatni posao koji bi bio potreban za svaku pojedinačnu lokalizaciju. Zamislimo kompaniju koja posluje isključivo na tržištu SAD. Međutim, ona sada želi da se proširi na kinesko tržište i da otvori veliku ispostavu, tako da joj je potreban i vebsajt na kineskom. Kompanija u Kini nudi iste proizvode i usluge kao i u SAD, sa neznatnim razlikama. Ali neki od elemenata koji se nalaze na izvornom sajtu mogu biti uvredljivi u Kini (korišćenje zastava, boja, određene slike i muzika itd.) Samim tim, kompanije se izlaže riziku da izgubi potencijalne potrošače na novom tržišto zbog detalja u prezentaciji kompanije.

Dalje, kompanija možda treba da prilagodi i svoje proizvode novim potrošačima: (tržište video igrica je dobar primer za to). [1][2]

Zamislimo sada, da ista ta kompanija ima velike ispostave u desetak zemalja, i da joj neophodan prilagođen vebsajt za svaku od navedenih zemalja. Pre nego što se odluči da lokalizuje vebsajt i ponuđene proizvode u svakoj od tih zemalja, stručnjak joj može savetovati da izradi sveobuhvatnu strategiju lokalizacije. Kompanija može da napravi okvir za globalnu strategiju razvoja. Takva strategija bi dala okvir i bila vodič za svaku od pojedinačnih lokalizacija.

Jezički tagovi i kodovi[uredi - уреди]

Jezički kodovi su usko povezani sa procesom lokalizacije, jer upućuju na određeni jezik koji se koristi u prevođenju ili adaptaciji proizvoda. Oni se koriste u različitim kontekstima: npr, mogu se neformalno koristiti u dokumentima izdatim od strane Evropske unije [3] ili mogu biti uvršteni u HTML ključnim recima pod odrednicom „jezik“. Postoje različiti sistemi tagova u opticaju za kodiranje jezika. Npr, Međunarodna organizacija za stadardizaciju koristi i kodove od dva i tri karaktera u ISO 639-1 i ISO 639-2 standardima.

Examples of two-letter ISO 639-1 codes
Jezička porodica ISO 639-1 kod Jezička varijanta
English en-GB Britanski engleski
en-US Američki engleski
en-CA Kanadski engleski
Španski es-ES Kastiljanski španski
es-MX Meksički španski
es-AR Argentinski španski
es-CO Kolumbijski španski
Portugalski pt-PT Evropski portugalski
pt-BR Brazilski portugalski
Kineski zh-CN Kontinentalni kineski, uprošćeno pismo
zh-TW Tajvan, tradicionalno pismo
zh-HK Hong Kong, tradicionalno pismo

Izvori[uredi - уреди]

  1. Chandler, Heather Maxwell (October/November 2008). "Practical skills for video game translators". MultiLingual (MultiLingual Computing). 
  2. Crosignani, Simone (October/November 2008). "Preserving the spell in games localisation". MultiLingual (MultiLingual Computing). 
  3. "7.2.1. Order of language versions and ISO codes (multilingual texts)". Interinstitutional style guide. Europa Publications Office. 1 July 2010. http://publications.europa.eu/code/en/en-370200.htm. 

Videti još[uredi - уреди]

Linkovi[uredi - уреди]