Elektronska privreda

Izvor: Wikipedia

Elektronska privreda, (takođe, poznata pod imenom Nova privreda), je skup novih privrednih aktivnosti, (razvijenih u drugoj polovini 20. vijeka), koje su nastale kao rezultat razvoja novih tehnologija, (računarstva, telekomunikacija, i naročito Interneta), i njihove primjene u privrednim transkacijama.

Takođe se u literaturi naziva i eng. cluster organization, grozdasta organizacija, eng. democratic corporation - demokratska korporacija, eng. intelligent enterprise - inteligentno preduzeće, eng. reengineered corporation – reinženjerisana korporacija...

Suština digitalne privrede su znanje i internet.

Odlike digitalne privrede[uredi - уреди]

Odlike digitalne privrede su digitalno umrežavanje i komunikacione infrastrukture koje pružaju globalnu platformu na kojoj ljudi i organizacije uzajamno komuniciraju. Ova platforma obuhvata:

  • široku matricu proizvoda koji se mogu digitalizovati i koji se dostavljaju preko digitalne infrastrukture
  • potrošači i firme koji sprovode finansijske transakcije digitalno preko umreženih računara i mobilnih uređaja
  • fizička roba, sa ugrađenim mikroprocesori i mogućnosti umrežavanja.

Digitalnu privredu odlikuje i:

Neki od rizika do kojih dovodi razvoj digitalne privrede:

  • Nestabilnost
  • Nezaposlenost
  • Raslojavanje
  • Nemoral
  • Ugrožavanje bezbednosti i privatnosti
  • Kriminal

Digitalna privreda stvara ekonomsku revoluciju, koja je, označena velikim ekonomskim učinkom i do sada najdužim periodom neprekidne ekonomske ekspanzije.

Digitalni nervni sistem[uredi - уреди]

Poslovni sistem se može posmatrati kao živo biće, treba da ima odlike živog bića: misli, deluje, reaguje i menja se. Ljudi i kompjuteri u poslovnom sistemu mogu se integrisati specifičnim informacionim sistemom preduzeća koji se naziva- digitalni nervni sistem. Radnici se nazivaju eng. knowledge workers ukoliko rade sa digitalnim nervnim sistemom jer je predmet njihovog rada znanje.

Vidi još[uredi - уреди]