ETA

Izvor: Wikipedia
Disambig.svg Za ostala značenja v. ETA (razvrstavanje).

ETA je baskijska teroristička i separatistička organizacija osnovana 1959. godine. ETA je skraćenica od Euskadi Ta Askatasuna što na baskijskom znači Baskijska domovina i sloboda. Vlade Španije i Francuske [1] , Evropska unija[2] i vlada SAD-a ETA-u smatraju terorističkom organizacijom. U periodu od 1968. do januara 2008 po podacima španskog ministarstva unutrašnjih poslova ETA se tereti za ubistvo 10.821 žrtave[3] . Njeni pripadnici koriste terorističke napade na vojne, policijske i civilne ciljeve radi prizivanje pažnje javnosti u Španiji i svijetu na „baskijski problem“, kako oni nazivaju težnju za nezavisnom Baskijom i sjedinjenjem sa ostalim istorijskim baskijskim teritorijama. .

Nastanak[uredi - уреди]

ETA je nastala transformacijom dela studentske organizacije koja se borila protiv vojne diktature generala Franka i za očuvanje baskijske kulture.

Trenutno stanje[uredi - уреди]

Grafit u Pasiji "ETA Narod je sa vama

ETA je najaktivnija teroristička organizacija organizacija u Zapadnoj Evropi. Više od tri decenije zalažu se sa stvaranje nezavisne države Baskije na teritoriji regiona Baskija koji obuhvata više pokrajina Španije i djelove jugo-zapadne Francuske. Primirje su već dva puta objavljivali tokom 90-ih[traži se izvor od 07. 2010.].

ETA je objavila prekid vatre počev od petka 24. marta 2006. Španska nacionalna televizija je objavila snimak trojice predstavnika ove organizacije sa maskama na licima i beretkama specifičnim za ovu para-vojnu formaciju na glavi kako sjedeći za stolom čitaju saopštenje o prekidu vatre. Razgovori su vođeni tokom cele 2006. iako su se sporadično dešavali manji incidenti poput krađe oko 300 pištolja, municije i rezervnih delova u Francuskoj toko oktobra 2006.[4]. Takođe su se i u više navrata pojavnjivale trake na kojima su maskirani članovi ete izjavljivali kako će i dalje koristiti oružje sve dok ne ostvare nezavisnost[5]

Početkom 2008. godine ETA je zatražila nezavisnost Baskije od Španije navodeći primer albanskih političara sa Kosova koji zahtevaju otcepljenje od Srbije.[6][7]

Broj i struktura žrtvi[uredi - уреди]

Struktura žrtava (1968-01.2008.)
Oružane snage i policija 480
Civili 341
Ukupno 821
Broj žrtava (1968-01.2008.)
1968 2
1969 1
1970 0
1971 0
1972 1
1973 6
1974 19
1975 16
1976 17
1977 10
1978 66
1979 76
1980 92
1981 30
1982 37
1983 32
1984 32
1985 37
1986 43
1987 52
1988 21
1989 19
1990 25
1991 46
1992 26
1993 14
1994 12
1995 15
1996 5
1997 13
1998 6
2000 23
2001 15
2002 5
2003 3
2004 0
2005 0
2006 2
2007 2
Ukupno 821

Postoje izvesna sporenja oko broja i klasifikacije žrtava. naime ETA ne smatra civilne rukovodioce policije i vojske kao civilima dok ih Španaska vlast smatra otud su i podatke iz leve tabele treba tretirati informativno. Takođe za izvestan broj žrtava koji se vode kao civili, ETA smatra da su oni zapravo povezani na ovaj ili onaj način sa policijom ili oružanim snagama.

Izvori[uredi - уреди]

  1. Lista organizacija koje Francuska smatra terosrističkim - u glavi XIV
  2. Lista organizacija (i osoba) koje EU smatra terosrističkim
  3. Veb strna španskog ministarstva unutrašnjih poslova
  4. španski La Policía sospecha que fue ETA quien robó anteayer 350 pistolas en Nimes
  5. španski El Mundo 24 Sept. 2006
  6. RTS
  7. B92 ETA to follow Kosovo example

Vanjske veze[uredi - уреди]