Charles Douglas Armstrong
| Charles Douglas Armstrong | |
|---|---|
 {{{opis}}}
| |
| Nadimak | Wix Nipper |
Karijera
| |
| Čin | brigadir |
| Važnije bitke | prvi svjetski rat građanski rat u Rusiji (Sjevernoruska kampanja) drugi svjetski rat |
Charles Douglas Armstrong (11. jun 1897 - 11. decembar 1985) bio je brigadir (brigadni general) britanske vojske, najpoznatiji kao vođa britanske vojne misije pri štabu JVUO za vrijeme drugog svjetskog rata.
Draža Mihailović je neprestano naređivao svojim potčinjenima da dezinformišu i "zavlače" generala Armstronga, pa je on krajnje razočaran napustio četnički štab.
Rana biografija[uredi | uredi kod]
Školovao se u Cheltenhamu i Vojnoj akademiji u Sandhurstu, a karijeru je započeo za vrijeme prvog svjetskog rata priključivši se Istočnosurreyskog pukovniji. Kao mitraljezac je sudjelovao u borbama i dva puta je ranjen. U martu 1918. je zarobljen, a iz zarobljeništva je pušten u decembru iste godine nakon završetka rata. Nakon toga je 1919. poslan u Sjevernu Rusiju gdje se borio u protiv boljševika i gdje je odlikovan za hrabrost. Poslije povlačenja iz Rusije je služio u Mezopotamiji, Indiji, Hong Kongu, Egiptu i Sudanu.
Drugi svetski rat[uredi | uredi kod]
Godine 1939. je nakon izbijanja drugog svjetskog rata poslan u Francusku gdje se istakao za vrijeme njemačke ofanzive 1940. U aprilu 1942. je na čelu bataljona poslan u Sjevernu Afriku gdje je ponovno ranjen.
Misija u Jugoslaviji[uredi | uredi kod]
Sredinom 1943. je imenovan za šefa britanske vojne misije pri JVUO.
Tokom novembra 1943. godine savezničke misije su obilazile četničke trupe da bi se upoznale sa stvarnim stanjem na terenu i utvrdile protiv koga četnici ratuju. U to vreme su već bili stupli na snagu prvi ugovori o saradnji četnika i Vermahta, koji su četnicima nametali obavezu "da prekinu sve veze sa silama koje se nalaze u ratu sa Nemačkom i da izruče štabove za vezu tih sila koji se nalaze kod njih".[1] 23. novembra 1943. godine general Draža Mihailović daje instrukcije kapetanu Predragu Rakoviću kako treba ponižavati generala Armstronga ("Perinog šefa"), šefa britanske misije u četničkom štabu:
Izmišljajte stotinu razloga naravno opravdanih da se dolazak Perinog šefa odgodi. A kad budemo rešili da ga najzad povedemo kod Vas onda ćete doći lično da ga primite, jer taj dripac ne zaslužuje nikakvu pratnju. Zato će te ga Vi lično kao kufer voditi jer je to bezobrazan tip koga treba da vodi majstor kao Vi.[2]
– Depeša generala Mihailović Predragu Rakoviću od 23. novembra 1943.
17. decembra 1943. britanski general Čarls Armstrong je saopštio Draži Mihailoviću da je duboko razočaran:
Stigao sam pun nade i predviđao sam doba srećne saradnje, po dobrim i po zlim prilikama, kao i mnogo korisnih operacija protiv mrskog okupatora... U prethodnih šest meseci dostavljeno je najmanje 20 transporta potpukovniku Keseroviću, 27 transporta vašim komandantima u Homolju i, kao što znate, znatno više od 40 transporta potpukovniku Đuriću i raznim drugim komandantima... Godina se ubrzo primiče svome kraju. Gledam oko sebe da napravim pregled onoga što je postignuto protiv neprijatelja, okupatora... Da govorim bez okolišanja, duboko sam razočaran.[3][4]
6. januara 1944. godine, nakon povratka partizana u Srbiju, Draža Mihailović nalaže Predragu Rakoviću da objasni generalu Armstrongu, koji je "tvrdoglav kao slon" da akcije protiv Nemaca moraju čekati obračun sa partizanima:
Kažite đeneralu da ćemo mi akciju preduzeti pošto prethodno sačuvamo Javor i Dragačevo od upada komunističkog... Đen. Armstrongu objasnite ovo sa puno pažnje pošto je on tvrdoglav kao slon, ali kažite mu da mi nemožemo dozvoliti da nas mangupi tuku dok mi radimo posao.[5]
8. januara 1944. Draža naređuje Radomiru Cvetiću, komandantu Javorskog korpusa, da ne vrši sabotaže zbog borbe protiv partizana:
Brigadiru Armstrongu u najlepšim rečima saopštite da smo mi napadnuti i da se mi moramo braniti. Ako đeneral Armstrong docnije bude tražio rušenje Lisanskog rudnika, kažite mu da nemate naređenje od mene i da bez moga naređenja ne smete ništa raditi.[5]
16. januara 1944. Draža poručuje Radoslavu Cvetiću da ne dopusti generalu Armstrongu da spreči borbu protiv komunista:
Đen. Armstrong pokušaće da Vam omete vaš glavni rad protivu kom.[unista] Poručite mu da se nalazite u stavu nužne odbrane i da sve što treba rešava preko V.[rhovne] K.(omande).[5]
21. januara 1944. general Mihailović naređuje Dragoslavu Pavloviću da ne sme vršiti nikakve sabotaže protiv Nemaca, uprkos obećanju Armstrongu:
Engleski đen. Armstrong izvestio je da ste ga obavestili da ćete noću između 20. i 21. januara izvršiti rušenje objekata. Ja sam naredio da se ovo rušenje odloži i da se samo vrši izviđanje. Javite u čemu je stvar. Ponavljam rušenje objekata ne izvoditi dok ne naredim.[5]
23. januara 1944. godine general Mihailović naređuje Radoslavu Cvetiću, komandantu Javorskog korpusa, da nastavi da zavlači generala Armstronga i odlaže napade na nemačke komunikacije:
Uputstvo za Vas u vezi sa brigadirom Armstrongom: Ne treba se žuriti sa povratkom na svoj teren da bi se još za izvesno vreme odložio napad na komunikacije. Uvek nalazite izgovor akcijom protiv komunista... pri tome uvek izražavajte svoju spremnost za izvršenje zadatka, čim otsranite opasnost od komunista.[6]
General Armstrong je ubrzo shvatio šta se zaista dešava, o čemu je obavestio Dražu Mihailovića:
Sledio sam Cvetića do Negbine, ali Cvetić je bio više za napad. Nisam video da su komunisti napali četnike. Nisam video ništa strašno. Nema zapaljenih sela. Jasno je da su partizani napali osovinu u Ivanjici i posle su partizani bili gonjeni. Tačno je da četnici, Nemci i Bugari napadaju partizane blizu Zlatibora. Niži Cvetićevi oficiri zaboravljaju Nemce i mesto Nemaca oni misle da su partizani neprijatelji. Molim da gospodin Ministar naredi da se odmah potpukovnik Keserović i Major Cvetić vrate za napad na pruge prema direktivama.[6]
Kao šef britanske vojne misije general Armstrong je odbio da prisustvuje četničkom kongresu u selu Ba od 25. do 28. januara 1944.[6]
Nakon odluke o povlačenju savezničkih misija iz četničkih štabova, pregovori Draže i Armstronga su potrajali punih pet meseci. Na kraju, u noći izmedu 29. i 30. maja 1944. godine, evakuisano je poslednjih 45 savezničkih oficira i vojnika avionom u Italiju. Među njima nije bilo generala Armstronga i nekoliko drugih, koje su četnici zadržali kao taoce za prtljag oduzet Lukačeviću i Baćoviću. Međutim, već sutradan Mihailović je bio prinuđen da oslobodi Armstronga i ostale, iako Lukačevićev i Baćovićev prtljag nije vraćen. Tako je 31. maja 1944. godine i poslednji predstavnik Velike Britanije napustio Mihailovićev štab.[7]
Završne operacije[uredi | uredi kod]
Godine 1944. je premješten za oficira za vezu pri Poljskoj padobranskoj brigadi. Nakon rata je komandirao bataljonom britanskih okupacionih trupa u Austriji, a vojnu karijeru je završio kao komandant logora za njemačke zarobljenike.
Vidi još[uredi | uredi kod]
Izvori[uredi | uredi kod]
- ↑ https://www.znaci.org/00001/4_12_3_166.htm
- ↑ https://www.znaci.org/00001/4_14_3_42.htm
- ↑ https://www.znaci.org/00001/11_47.htm
- ↑ https://www.znaci.org/00001/4_14_3_45.htm ZAPISNIK SA KONFERENCIJE DRAŽE MIHAILOVIĆA I ŠEFA BRITANSKIH VOJNIH MISIJA OD 17. DECEMBRA 1943. O ANGAŽOVANJU ČETNIKA U BORBAMA PROTIV OKUPATORSKIH TRUPA
- ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 https://www.znaci.org/00001/4_14_3_64.htm
- ↑ 6,0 6,1 6,2 https://www.znaci.org/00001/4_14_3_69.htm
- ↑ https://www.znaci.org/00001/11_64.htm