Brakteja
Brakteja ili priperak je botanički termin koji označava modifikovani ili specijalizovani list, a posebno onaj koji je povezan sa reproduktivnim strukturama, kao što su cvet, cvast ili strobila (šišarka). Priperci se često (ali ne uvek) razlikuje od listova. Oni mogu biti manji, veći, ili različite boje, oblika, ili teksture. Obično izgledaju drugačije i od delova cveta, kao što su čašični i / ili krunični listići. Naučni naziv biljaka sa izraženim pripercima često je bracteatus, a, um kao kod šuškavca na primer (Xerochrysum bracteatum (Vent.) Tzvelev), biljke sa manjim pripercima (brakteolama) ponekad dobijaju epitet bracteolatus, a, um kao kod žutilovke (Genista bracteolata Link).
Varijante[uredi | uredi kod]
Neki priperci su jarko obojeni i imaju funkciju privlačenja oprašivača, zajedno sa cvetnim omotačem ili umesto njega. Primeri ove vrste priperaka su kod božićne zvezde (Euphorbia pulcherrima Willd. ex Klotzsch) i bugenvileje (Bougainvillea spectabilis Willd.). Obe imaju velike obojene priperke koji okružuju okolne mnogo sitnije i manje obojene cvetove.
Kod trava, svaki cvet je zatvoren parom pergamentastih brakteja: gornjom - palea i donjom – lema, ka prašnicima nalaze se još dva mala priperka plevičice ili lodikule. Svaki klasić (grupa cvetova) ima u osnovi novi par priperaka koji se zovu pleve ili glume. To su priperci koji se uklanjaju pri doradi žitarica vejanjem[1].
Profilum je struktura slična listu, vrsta brakteola koja obuhvata cvet ili cvetnu dršku. Termin takođe može da označi najniži priperak na cvetnoj dršci.
Ciatofilum je parna brakteja kod roda Euphorbia često raskošno obojena.
Priperci ispod fertilnih ljuspi šišarki četinara nazivaju se i sterilne ljuspe, u nekim slučajevima, kao kod duglazije, one su duže od fertilnih ljuspi i štrče van šišarke.
Brakteole[uredi | uredi kod]
Mali priperci nazivaju se brakteole. Tehnički to je bilo koji priperak koji nastaje na peteljci a ne obuhvata je.
Priperci involukruma[uredi | uredi kod]
Priperci koji prstenasto obuhvataju cvast zajedno se nazivaju involukrum. Involukrum je karakteristika cvasti mnogih vrsta u okviru familija Apiaceae, Asteraceae, Dipsacaceae i Polygonaceae. Svaki cvet u cvasti može imati svoj prsten priperaka, kada se on zove involucel. U tom slučaju priperak se naziva pleva, palea ili priperak receptakuluma (cvetne lože).
Termin involukrum se takođe koristi i za vrlo uočljiv priperak ili par priperaka u osnovi cvetova. U porodici Breza Betulaceae, posebno kod rodova graba (Carpinus) i leske (Corylus), involukrum je lisnata struktura koja štiti plod u razvoju.
Epikaliks[uredi | uredi kod]
Epikaliks, tvorevina koja formira dodatni prsten oko čašice cveta, predstavlja modifikovane brakteole.[2] Drugim rečima, epikaliks je grupa brakteja nalik čašici ili brakteola koje formiraju prsten sa spoljne strane čašice.[3]. To je dopunska čašicolika struktura čiji se pojedinačni priperaka naziva epičašični listić, jer liči na listić čašice. Svaki pojedinačni segment epikaliksa se naziva epilatica jer liči na laticu.[4]. Epikaliks imaju vrste porodice sleza (Malvaceae). Epikaliks može da ima i Jagoda.
Spata[uredi | uredi kod]
Spata je veliki priperak u obliku listolikog omotača cvasti pojedinih biljaka, kao što su palme, kozlaci i Commelina communis L. Kod mnogih vrsta porodice Araceae spata ima funkciju krunice, privlači oprašivače ka cvetovima u cvasti - klipu (spadix).
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Rot, H. (1973): Enciklopedijski leksikon mozaik znanja - Biologija, Tom 19. Interpres, Beograd
- ↑ Darpan, Pratiyogita (June 2006). Competition Science Vision. Pratiyogita Darpan. str. 136.
- ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2010-12-14. Pristupljeno 2015-06-22.
- ↑ „epicalyx - Dictionary of botany”. Botanydictionary.org. Pristupljeno 29. 4. 2012.