Bovisova skala

Izvor: Wikipedia

Bovis je termin koji se koristi u radiesteziji za opisivanje navodne snage ili životne energije. To je jedinica za spiritualnu vibraciju u eteričnom telu bića i objekata koja se meri viskom. Ovaj termin nije naučno prihvaćen, već ima pseudonaučni karakter.

Istorija[uredi - уреди]

Bovis potiče od prezimena francuskog radiesteziste i inovatora Andrea Bovisa, koji je razlikovao najraznovrsnija zemaljska i kosmiča zračenja i pri tome je koristio različita pomagala. Andre Bovis je uspostavio skalu, a merna jedinica se zove Angsrem.

Merenje[uredi - уреди]

Osoba koja vrši merenje koristi visak. Merenje se sastoji u tome što se postavi biometar i koncentriše se na osobu, mesto ili objekat koji se želi izmeriti. Zatim se postavi pitanje koliko ima energije ova osoba, mesto ili objekat.

Vrednosti[uredi - уреди]

Po stanovištu radiestezije, Bovis skala je u rasponu od 0 do beskonačno. Navodno je za ljude 6500 početak ili nula. Najoptimalnija životna energija u bovisima je 8.000 - 10.000 bovisa, ispod 6500 bovisa upućuje na neki poremećaj ili oboljenje. Zemlja navodno sama stvara energiju koja je u rasponu 7.000 - 18.000 bovisa. Voda kao nosilac života u rekama, okeanima, jezerima je ispod 4.700 bovisa, dok voda iz česme ima 2.500 bovisa.

Vidi još[uredi - уреди]

Literatura[uredi - уреди]

  • Blanche Merz,Hauts-Lieux Cosmo-Télluriques (1983)
  • Blanche Merz, Points of Cosmic Energy, The C.W. Daniel Company Ltd (1987), ISBN 0-85207-194-9.
  • Simoneton, André: Radiations des aliments, ondes humaines et santé, Paris (1971)
  • Simoneton, André: Radiovitalité des aliments - hypothèses sur la vie et la santé (1949)

Spoljašnje veze[uredi - уреди]