Arhijerejsko namesništvo rumsko

Srpska pravoslavna crkva - Eparhija sremska

Arhijerejsko namesništvo rumsko / Архијерејско намесништво румско

• Sjedište: 22400 Ruma, Glavna 159/a
• Arhijerejski namesnik: protojerej Branislav Popović, paroh rumski

Crkvene opštine:

Brestač

22415 Brestač, Lazara Krompića 7

• Parohija jedna.
• Hram Svetom arhangelu Gavrilu podignut je 1750. godine i osvećen od mitropolita Pavla.
• Matične knjige su od 1777. godine i od 1949. godine se ponovo čuvaju u parohiji.

Oпшти историјат, географски положај и демографска кретања

Село се први пут помиње 1520. године као посед деспотице Јелене Бранковић, у територијалном саставу угарске краљевине, а затим, по турској окупацији Срема, у једном пореском регистру из 1566. године. Скоро два века потом, све до 1724., када је забележен као пустара у оквиру Митровачког властелинства, историјски извори не помињу Брестач. Две деценије потом, 1743., он је ново село са око двадесетак домова. Од тада па све до револуције 1848., насеље је у склопу румског поседа грофовске породице Пејачевић. Временом број саграђених кућа и становника се повећавао: 1756. има 30 домова , 1766. године 53, а 1774. број је удвостручен на 113 – сва три пута са непознатим бројем мештана; 1791. има 140 кућа и 1156 становника, два свештеника и цркву (саграђену 1750.); 1820., домова је 120, а душа 999; пред крај века, 1892., број сеоских станова је 157 а мештана 1124. Између два светска рата кретање популације није се знатније мењало (1931. године 1395 мештана), док је у другој половини двадесетог века, па све до данас, број становника у опадању, посебно након тешког страдања у последњем светском рату када је живот изгубио скоро сваки четврти брестачанин. Године 1971. побројано је 1122, 1991 – 1031, 2002 – 1066, са 308 домаћинстава. Број кућа увећан је услед гашења породичних задруга и неминовне деобе имања. Према подацима из последњег пописа етнички састав је следећи: Срби 1014 (95,12%), Роми 23 (2,15%), Хрвати 11 (1,03%), Македонци 4 (0,37%), Словаци 1 (0,09%). О самом имену Брестача постоји предање да је село грађено у искрченом делу шуме којом је доминирао један велики брест. Средња старост становништва, по подацима из 1978., је око 33 године, наталитет 16.5% а морталитет 10.6%. Просечан број чланова по домаћинству је 3,46. Половина мештана бави се пољопривредом (516), поседујући око 80% обрадиве земље, док је остали део у државном власништву. Углавном се сеју пшеница, кукуруз, шећерна репа, сунцокрет и бостан. Највећи број радно спосбних запослен је у прерађивачкој индустрији (47), затим у грађевинарству (24), трговини (18), саобраћају (11), државној управи (8), у прерађивачкој индустрији (5), образовању (5), здравству и социјалној служби (5), у производњи и снабдевању (4) и угоститељству (3). Образовна структура је ниска. Свршену основну школу има 8%, средњу, вишу и високу свега 5.7, док је неписмених близу 13 процената. Село има четвороразредну основну школу, православни храм, амбуланту, зграду локалне самоуправе, фудбалски клуб, омладински дом и неколико продавница мешовите робе. Место територијално припада општини Пећинци, у саставу је Сремског округа АП Војводине, односно Републике Србије. Насеље се налази на размеђи нижег и вишег дела лесне терасе, укупне површине од 18,52 квадратна километра, граничећи се на северу и западу атаром Буђановаца, на југу Никинаца и Суботиштем са истока. Виша лесна тераса простире се на западу (80м), а нижа на истоку (78м), док се између њих, у правцу исток-запад протежу старе обалске греде и улегнућа, као трагови из времена када је туда протицала река Сава. Бушењем бунара дубоког 432 метра откривено је осам слојева издани (место где вода повремено излази из земље), с просечном дубином нивоа од 2 метра, чији се дубљи слојеви користе за снабдевање становништва пијаћом водом. Крајем пролећа и почетком лета ниво воде је на свега 60цм од површине, плавећи ниже делове атара. Подземне воде притичу са запада, из долине Врањ, а отичу ка истоку, угрожавајући земљишта у којима су раније биле баре: Кривају, Дрсу, Преку, Ранибару, Кувало, Ширине, Магаре, Пластовачу, Пречице и Букину бару. Северни део атара одводњава Угриновачки канал и Галовица, а западни и јужни Нови Грдановачки канал и Јарчина. Село је настало у меандрима горњег дела долине Криваје, чији је неправилан облик прилагођен рељефу – редови кућа се повијају уз долину, а улице се шире само до Криваје. Квалитет брестачке земље спада међу најбоље у општини. Доминирају карбонатне ритске црнице и чернозем, док мање површине припадају мочварном тлу.

Извод из рукописа монографије у раду, под насловом Отргнуто од заборава - пет векова села Брестач, аутор Предраг Пузић (поставио П. Пузић, 03. 01. 08.)

Buđanovci

22421 Buđanovci, Glavna 3

• Parohija jedna.
• Hram Svetom arhangelu Gavrilu podignut je 1763. godine i osvećen od mitropolita Pavla.
• Matične knjige su od 1760. godine i od 1949. godine se ponovo čuvaju u parohiji.

Dobrinci

22412 Dobrinci, Mare Gmizić 5

• Parohija jedna.
• Hram Prenosa moštiju Svetog oca Nikolaja podignut je 1810. godine i osvetio ga je mitropolit Stevana.
• Matične knjige su od 1876. godine i od 1949. godine se ponovo čuvaju u parohiji.

Donji Tovarnik

• Parohija jedna.
• Hram Svetih apostola Petra i Pavla podignut je 1970. godine i osvećen od episkopa zapadno-evropskog Lavrentija.
• Matične knjige su od 1825. godine, a od 1945. godine se opet čuvaju u parohiji.

Grabovci

22423 Grabovci, Glavna 42

• Parohija jedna.
• Hram Svetog velikomučenika Georgija podignut je 1742. godine i osvetio ga je mitropolit Isaija.
• Matične knjige su od 1764. godine i od 1949. godine se ponovo čuvaju u parohiji.

Jazak

22409 Jazak, Glavna 40

• Parohija jedna.
• Hram Prenosa moštiju Svetog oca Nikolaja podignut je 1733. godine i osvećen od mitropolita Vićentija.
• Matične knjige su od 1764. godine, a od 1952. godine se opet čuvaju u parohiji.

Klenak

22424 Klenak, Glavna 13

• Parohija jedna.
• Hram Prenosa moštiju Svetog oca Nikolaja podignut je 1937. godine i osvećen od mitropolita Gavrila, administratora eparhije sremske.
• Matične knjige su od 1949. godine.

Kraljevci

22411 Kraljevci, Rumska 2

• Parohija jedna.
• Hram Prenosa moštiju Svetog oca Nikolaja podignut je 1794.godine.
• Matične knjige su od 1945. godine.

Mali Radinci

22449 Mali Radinci, Kratka 1

• Parohija jedna.
• Hram Prenosa moštiju Svetog oca Nikolaja podignut je 1765. godine i osvećen od mitropolita Pavla.
• Matične knjige su od 1760. godine, a od 1945. godine se opet čuvaju u parohiji.

Nikinci

22422 Nikinci, vojvode Mišića 64

• Parohija jedna.
• Hram Vaznesenja Gospodnjeg je u izgradnji od 1992. godine.
• Matične knjige su od 1995. godine.

Ogar

22416 Ogar, Partizanska 2

• Parohija jedna.
• Hram Prenosa moštiju Svetog oca Nikolaja podignut je 1747.godine.
• Matične knjige su od 1825. godine, a od 1945. godine se opet čuvaju u parohiji.

Platičevo

22420 Platičevo, 29. oktobra 4

• Parohija jedna.
• Hram Svetog arhangela Gavrila podignut je 1778. godine.
• Matične knjige su od 1918. godine, a od 1947. godine se opet čuvaju u parohiji.

Pavlovci i Mala Remeta

22409 Jazak, Glavna 40

• Parohija jedna.

Hram Prenosa moštiju Svetog oca Nikolaja porušen je do temelja u II. svetskom ratu i ponovo je podignut.

• Matične knjige su od 1768. godine, a od 1982. godine se opet čuvaju u parohiji.

Ruma

• Parohija pet.
• Hram Silaska Svetog Duha – Duhovski ponedeljak podignut je 1840. godine i osvećen od mitropolita i patrijarha karlovačkog Georgija.
• Matične knjige su od 1762. godine, a od 1949. godine se opet čuvaju u parohiji.
• I. parohija: 22400 Ruma, Glavna 159
• II. parohija: 22400 Ruma, Glavna 166
• III. parohija: 22400 Ruma, Stanka Paunovića – Veljka 179
• IV. parohija: 22400 Ruma, 15. avgusta 51
• V. parohija: 22400 Ruma, Glavna 159/a

Srbislavci (Hrtkovci)

22427 Srbislavci, Vojvode Stepe 2

• Parohija jedna.
• Hram Svetog velikomučenika i pobedonosca Georgija je u izgradnji od 1994. godine.
• Matične knjige su od 1994. godine.

Subotište

22415 Brestač, Lazara Krompića 7

• Parohija jedna.
• Hram Rođenja Svetog Jovana Krstitelja podignut je 1797. godine i osvećen od mitropolita Stevan.
• Matične knjige su od 1790. godine, a od 1949. godine se opet čuvaju u parohiji.

Vitojevci

22423 Grabovci, Glavna 42

• Parohija jedna.
• Kapela Rođenja Presvete Bogorodice podignuta je 1983. godine i osvećen od episkopa sremskog dr. Andreja.
• Matične knjige su od 1784. godine i od 1949. godine se ponovo čuvaju u parohiji.

Voganj

22419 Voganj, Bakićeva 7

• Parohija jedna.
• Hram Prenosa moštiju Svetog oca Nikolaja podignut je 1751-1767. godine i osvećen od mitropolita Pavla.
• Matične knjige su od 1773. godine i od 1949. godine se ponovo čuvaju u parohiji.
• Kapela - vodica Svete Petke - podignuta je 1875-1892. godine i osvećena od vikarnog episkopa sremskog Platona.

Vrdnik

22408 Vrdnik

• Parohija jedna.
• Hram Rođenja Svetog Jovana Krstitelja podignut je 1777. godine.
• Matične knjige su od 1815. godine i od 1949. godine se ponovo čuvaju u parohiji.

Žarkovci

22449 Mali Radinci, Kratka 1

• Parohija jedna.
• Privremena kapela Svetog proroka Ilije.
• Matične knjige su od 1992. godine.

---

Izvor:

• Arhijerejsko namesništvo rumsko Arhivirano 2006-09-25 na Wayback Machine-u