Altruizam
 |
Ovom članku ili jednom njegovom delu je potrebno sređivanje da bi se dobio kvalitetniji članak. Sređivanje podrazumeva dodavanje interviki-veza, kategorizaciju, unutrašnje povezivanje, razlamanje teksta i slična uređivanja, kako bi se dobio karakter pravog Vikipedijinog članka. Pogledajte kako se menja strana za pomoć, ili stranu za razgovor. Uklonite ovaj template kada završite. |
Altruizam (lat. alter, drugi) u najširem smislu obuzima, psihičku dispoziciju ili spremnost žrtvovati se za druge, specifična dobronamerna dela (altruistična dela) ili normu, etičku vrednost, koja odlucuje, da je potrebno žrtvovati se za druge.
U uzem smislu znaci altruizam etičku usmerenost, cije osnovno načelo je težiti ka sreči, dobrom, dobrom drugih, iako na račun vlastite sreče ali življenja. Kontra altruizmu su u tom slucaju egoizam,sebičnost i individualizam.
Altruizam je moguče razumeti i kao teoriju, koja zastupa stajaliste, o »preosetljivosti«, o »prirodnoj« sklonosti ka altruizmu, koji potice iz osecaja povezanosti, pripadnosti ljudskom narodu, prijateljstva, drugarstva, ljubavi, braka, solidarnosti i slicnog. Altruizam je, ako ga tako razumemo, subjektivan i spontan.
Émile Durkheim, početnik savremene sociologije, je, izmedju ostalog, proucavao tako zvano altruističko samoubistvo, koje je zapravo samoubistvo u korist zajednickog interesa, sto upucuje na to, da je isti rezultat kolektivističkog pritiska i želje po drustvenom priznanju ili podrsci (social approval).
